Кључни налази Европског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима (ESPAD) за 2024. годину
Ова публикација представља сажетак кључних налаза из 8. циклуса Европског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима (ESPAD), које је спроведено међу 113.882 ученика узраста од 15 до 16 година, у 37 европских земаља у 2024. Овим издањем обиљежава се 30 година праћења ризичних образаца понашања код адолесцената широм Европе и уводи се нови фокус на ментално здравље и превентивне активности, будући да је уочена све већа важност тих фактора за здрав развој адолесцената.
Овај извјештај о кључним налазима доступан је на 33 језика и прилагођен за читање путем интернета. Опширнији извјештај, под називом Извјештај ESPAD 2024: Резултати Европског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима (ESPAD) биће објављени у октобру 2025. године.
Посљедње ажурирање: 20.05.2025.
Преглед резултата
Европско истраживање о употреби психоактивних супстанци међу ученицима (ESPAD) за 2024. годину обиљежава 30 година праћења ризичних образаца понашања код адолесцената широм Европе, а учествовало је 37 земаља. Премда фокус остаје на обрасцима понашања и трендовима везаним за употребу психоактивних супстанци, овим издањем уводи се нови фокус на ментално здравље и превентивне активности, будући да је уочена све већа важност тих аспеката за здрав развој адолесцената. Континуирано пратећи како се мијењају обрасци понашања код адолесцената, ESPAD наставља да пружа кључне увиде за усмјеравање активности везаних за превенцију и израду политика, чиме се осигурава њихова дјелотворност и релевантност.
Иако употреба психоактивних супстанци већ дуже вријеме биљежи пад, разлог за бригу представљају нови трендови. Пушење цигарета опало је значајно током протеклих деценија, а број оних који су пробали цигарете бар једном у животу преполовио се у периоду 1995–2024. Ипак, наставља се тренд почетка пушења цигарета у раном узрасту, нарочито код дјевојчица, код којих је стопа свакодневног пушења у узрасту до 13 година порасла посљедњих година. С друге стране, употреба е-цигарета доживјела је нагли пораст међу адолесцентима, уз растуће стопе раног почетка употребе и свакодневне употребе, што изазива забринутост у погледу истовременог коришћења традиционалних и електронских цигарета и осликава шири тренд преласка на алтернативне никотинске производе.
Употреба алкохола временом је опала, при чему је пад забиљежен и у погледу укупне употребе и ексцесивног пијења. Ово смањење се, додуше, више примјећује код дјечака, док је тренд код дјевојчица стабилнији. И поред позитивних помака, алкохол је и даље лако доступан, а рани почетак употребе и повремено тешко опијање остају разлог за бригу у неким регионима.
Канабис је још увијек најчешће коришћена дрога, мада је број оних који су га пробали бар једном у животу пао на најнижи ниво још од 1995. Иако је употреба генерално чешћа међу дјечацима, разлике између полова се смањују, а у неким случајевима дјевојчице предњаче. Рани почетак и високоризична употреба и даље су разлог за бригу, мада је укупна тренутна употреба (бар једном у претходних 30 дана) пала на 5%, што показује дугорочни опадајући тренд. Ставови о доступности се у великој мјери разликују, али канабис наставља да буде најдоступнија недозвољена супстанца међу ученицима.
Употреба других дрога опала је међу ученицима обухваћеним истраживањем ESPAD, уз смањење разлике између полова, иако дјечаци генерално и даље пријављују већу употребу и лакшу доступност. Насупрот томе, код дјевојчица је забиљежен пораст употребе инхаланата, а расте и немедицинска употреба љекова.
Ако се погледа мимо супстанци, уочава се промјена ризичних образаца понашања. Играње игрица доживјело је скок међу ученицима обухваћеним истраживањем ESPAD, нарочито у случају дјевојчица, што значи да више није ријеч о превасходно мушкој активности, у чему се огледа шира промјена дигиталних образаца понашања. Упркос томе што све више младих игра игрице, није битније промијењен удио играња које се сматра проблематичним. С друге стране, расте забринутост поводом проблематичнoг коришћења друштвених мрежа, нарочито међу дјечацима, док су бројке међу дјевојчицама и даље високе.
Број младих који коцкају остаје приближно исти, с тим што је коцкање путем интернета нагло скочило, а проблематично коцкање се готово удвостручило, уз већи пораст међу дјевојчицама.
У просјеку, 59% ученика наводи да је њихово ментално благостање добро. Налази истраживања показују незанемарљиве регионалне разлике, као и разлике између полова, при чему дјевојчице у континуитету пријављују нижи ниво благостања него дјечаци. Најнижи ниво благостања забиљежен је у земљама које пролазе кроз период сукоба и нестабилности.
Превентивне активности су распрострањене, а већина ученика наводи да су учествовали барем у једној од њих. Алкохол је најзаступљенија тема, док се недозвољеним супстанцама и ризичним обрасцима понашања поклања мање пажње. Програми превенције базирани на вјештинама, с нагласком на интерактивном приступу, чешће се сријећу у западној и јужној Европи. У наредним циклусима истраживања, фокус би могао бити на томе у којој мјери се може сматрати да су спроведене превентивне активности засноване на доказима.
Преглед података
Кључни налази
Употреба цигарета
Употреба цигарета и даље је широко распрострањена међу адолесцентима у земљама обухваћеним истраживањем ESPAD, при чему је готово сваки трећи ученик пушио цигарете бар једном у животу (32% у просјеку). Највише стопе преваленце забиљежене су у Мађарској (51%) и Словачкој (46%), док су најниже на Исланду (13%) и Малти (16%). Што се тиче разлике између полова, нешто је већа преваленца међу дјевојчицама (32% наспрам 31% међу дјечацима). Овај тренд се примјећује у више од двије трећине земаља, при чему је разлика највећа у Румунији (47% према 36%) и Бугарској (46% према 36%). Ипак, у неким земљама присутан је обрнут тренд, прије свега на Косову (1) (47% дјечака у односу на 36% дјевојчица) и Грузији (35% према 24%).
У просјеку 15% ученика обухваћених истраживањем ESPAD пријављује да је прву цигарету попушило са 13 година или раније. Највећи проценат забиљежен је у Словачкој (24%) и на Косову (23%), а најнижи на Исланду (6,4%) и Малти (7,1%). У нешто више од половине земаља је рани почетак пушења чешћи код дјевојчица, нарочито у Бугарској (23% према 17%). Што се тиче земаља гдје је већа вјероватноћа да ће дјечаци рано пропушити, Косово предњачи с разликом од 31% према 16%.
Више од половине испитаних ученика (55%) сматра да је цигарете прилично односно веома лако набавити. Такав став је најизраженији у Данској (76%), иза које слиједе Њемачка и Норвешка (70%). С друге стране, најнижи проценат забиљежен је на Косову (32%) и у Молдавији (23%). Генерално гледано, дјечаци чешће него дјевојчице изражавају став да су цигарете лако доступне (61% према 50%).
Тренутна употреба цигарета, која се дефинише као пушење у претходних 30 дана, присутна је код 18% ученика. Највећа преваленца уочена је у Хрватској и Мађарској (32%), док је најмања на Исланду (4,2%) и у Шведској (8,2%). Тренутно пушење чешће је међу дјевојчицама у више од половине земаља обухваћених истраживањем ESPAD, а највећа разлика између полова пријављена је у Бугарској (34% према 25%) и Румунији (30% према 22%). Овај тренд је, међутим, обрнут на Косову (33% према 23%) и у Грузији (18% према 9,5%), гдје је тренутно пушење израженије код дјечака.
Свакодневно пушење цигарета пријављује 7,9% ученика, при чему је удио сличан код оба пола. Највећи проценат је забиљежен у Бугарској и Хрватској (20%), док је најмањи на Исланду (0,8%).
Још једна важна бројка је и стопа свакодневне употребе међу ученицима који су рано пропушили (13 година и раније). У просјеку 3,6% ученика спада у ову категорију, а највећи проценат забиљежен је у Бугарској (8,7%).
Пратећи трендове: шта се све промијенило од 1995. до 2024.
У периоду између првог и посљедњег истраживања ESPAD, проценат оних који су пробали цигарете бар једном у животу био је у сталном паду, па се тако са 68% преполовио на 32%, при чему је најизраженије смањење уочено у периоду од 2019. до 2024. године (пад од 10%). Током наведеног 30-годишњег периода, пад преваленце био је већи код дјечака – са 70% на 30%. Земље у којима је дошло до највећег смањења су Фарска Острва, Ирска, Исланд и Шведска.
Тренд употребе у претходних 30 дана такође показује константан пад, уз смањење са 33% на 18%, при чему се трендови скоро подударају код дјечака и дјевојчица. Сличан образац уочен је и у случају свакодневног пушења, које је са 20% пало на 8%.
На крају, иако је удио свакодневних пушача узраста до 13 година такође опао у протекле три деценије (са 10% у 1995. на 3,6% у 2024), поређење података из 2019. и 2024. открива благи пораст (0,6%). Будући да је преваленца код дјечака непромијењена у посљедња два истраживања, за овакав пораст заслужне су дјевојчице, код којих се проценат са 2,5% увећао на 3,6%, што потврђује њихову све већу укљученост у готово све праћене обрасце пушења.
Истовремена употреба различитих никотинских производа
Иако је пушење цигарета најчешћи облик коришћења дувана, потребно је пратити и све већи број алтернативних производа, како би се добила пуна слика о конзумирању никотина. Ако се заједнички посматрају цигарете и е-цигарете, број оних који су их пробали бар једном у животу расте са 32% на 47%, уз велики скок у Чешкој и Естонији, док број тренутних корисника расте са 18% на 28%, при чему је у обје категорије примјетан знатан пораст код дјевојчица.
Ако се посматра истовремена свакодневна употреба, преваленца расте са 7,9% на 14% (15% код дјевојчица у односу на 12% код дјечака), а највећи проценат биљеже Бугарска и Мађарска (25%).
Свакодневна употреба започета у раном узрасту такође знатно расте ако се узме у обзир истовремена употреба – са 3,9% на 6%. У том случају се највећи раст уочава у Литванији и Естонији, а израженији је код дјевојчица.
Употреба е-цигарета
У просјеку 44% ученика обухваћених истраживањем ESPAD пријављује да је користило е-цигарете бар једном у животу, при чему преваленца у појединачним земљама варира од 22% у Португалу до 57% у Мађарској.
Барем половина ученика пробала је е-цигарете у 13 од 37 обухваћених земаља, док је у свега шест (Португал, Малта, Исланд, Сјеверна Македонија, Црна Гора и Ирска) удио ученика који су пробали такве производе мањи од једне трећине.
Генерално гледано, дјевојчице чешће пријављују (46%) да су пробале е-цигарете од дјечака (41%), а изузеци су Косово, Грузија, Молдавија, Фарска Острва, Сјеверна Македонија, Украјина и Португал. Највеће разлике између полова забиљежене су у Лихтенштајну и на Малти, гдје је преваленца међу дјевојчицама за 13 процената већа него међу дјечацима, као и на Косову, гдје је, обрнуто, преваленца међу дјечацима већа за 12 процената у односу на дјевојчице (51% према 39%).
У просјеку је 16% ученика пробало е-цигарете у узрасту до 13 година, при чему највећи удио биљеже Естонија (33%) и Литванија (31%), а најмањи Португал (5,4%) и Црна Гора (7,4%). Рана употреба е-цигарета чешћа је међу дјевојчицама у већини земаља, при чему се највећа разлика види у Естонији (37% дјевојчица и 29% дјечака), Летонији (34% према 27%) и Ирској (18% према 12%). Насупрот томе, на Косову је преваленца међу дјечацима 12% већа него међу дјевојчицама (25% према 13%).
Висок проценат ученика (60%) сматра да, ако желе, могу прилично односно веома лако да набаве е-цигарете, с тим што су уочљиве велике разлике између земаља, па бројке варирају од 33% на Косову до 82% у Данској. Овакав став забиљежен је на нивоу изнад просјека у 20 земаља, па тако барем 60% ученика е-цигарете види као лако доступне. Дјечаци и дјевојчице у просјеку пријављују сличан ниво перципиране доступности.
Тренутна употреба е-цигарета, која се дефинише као употреба у претходних 30 дана, забиљежена је код 22% ученика (19% дјечака и 25% дјевојчица). Најниже стопе су у Португалу и на Фарским Острвима (по 6,4%), као и на Малти (10%), док су највише стопе тренутне употребе е-цигарета пријављене у Пољској (36%) и Србији (34%).
Свакодневна употреба е-цигарета варира од земље до земље, у распону од 1,5% на Фарским Острвима до 20% у Пољској. У 22 земље је свакодневна употреба е-цигарета знатно присутнија међу дјевојчицама, док у свега двије земље предњаче дјечаци – на Косову (7,7% према 5,8%) и у Грузији (4,2% према 1,2%).
Пратећи трендове: шта се све промијенило од 2019. до 2024.
Популарност и распрострањеност употребе е-цигарета нагло је скочила у протеклој деценији, тако да већина земаља обухваћених истраживањем ESPAD биљежи пораст од 2019-e.
Подаци из 32 земље које су прикупљале податке о употреби е-цигарета и за 2019-у и за 2024-у показују да је удио оних који су е-цигарете пробали бар једном у животу порастао са 41% на 43%, док је у истом периоду број тренутних корисника порастао са 14% на 22%. Од ове 32 земље, 11 је пријавило нижу стопу употребе бар једном у животу, при чему је највећи пад забиљежен у Монаку (са 63% на 44%), Украјини (са 51% на 37%) и Литванији (са 65% на 51%). Највећи пораст употребе е-цигарета уочен је у Србији (са 18% на 51%) и Грчкој (са 35% на 52%).
Сличан тренд уочава се и код тренутне употребе е-цигарета, која је нарочито опала у Монаку и Литванији, док су велики скокови забиљежени у Србији (29 процената) и Хрватској (20 процената).
Употреба алкохола
Међу адолесцентима у земљама овухваћеним истраживањем ESPAD, 73% је пријавило да је конзумирало алкохол бар једном у животу. Највећа преваленца забиљежена је у Мађарској (91%) и Данској (90%), док је најмања на Косову (29%) и Исланду (41%). Што се тиче разлике између полова, преваленца је незнатно већа међу дјевојчицама (74%) него међу дјечацима (72%), што је тренд који се види у више од половине земаља. Разлика је најизраженија на Исланду (48% према 34%), у Летонији (84% према 73%), као и Литванији, Малти и Монаку, гдје износи 10 процената. У неким земљама је, додуше, овај тренд обрнут, прије свега на Косову (37% код дјечака у односу на 23% код дјевојчица).
У просјеку 33% ученика пријављује да је прво алкохолно пиће попило у узрасту од 13 година или раније, што се сматра показатељем раног пијења, док 8% каже да је у том узрасту већ искусило пијанство. Највише стопе раног пијења забиљежене су у Грузији (64%) и Молдавији (49%), док су најниже на Исланду (12%), Косову и у Норвешкој (14%). Слично томе, пијанство у раном узрасту најчешће се сријеће у Грузији (25%) и Бугарској (14%), док је најрјеђе на Косову (3%), у Француској и Португалу (3.6%), те на Фарским Острвима (3,9%).
Дјечаци пријављују нешто више стопе од дјевојчица, што се тиче и пијења алкохола (34% према 33%) и опијања (8,2% према 7,8%). У неким земљама је, међутим, разлика већа у погледу конзумирања алкохола у узрасту од 13 година или раније, па тако дјечаци знатно предњаче у овој категорији у Сјеверној Македонији (35% према 22%), Црној Гори (47% према 36%) и Србији (49% према 37%). Насупрот томе, у Летонији и Литванији су дјевојчице те које предњаче (46% према 35% односно 35% према 26%). Разлике између полова такође се уочавају на националном нивоу што се тиче пијанства у раном узрасту. Нарочито је то случај у Грузији, гдје је преваленца већа код дјечака него код дјевојчица (30% према 20%). С друге стране, ситуација је обрнута у Чешкој (14% код дјевојчица у односу на 7,6% код дјечака) и Естонији (14% према 9,3%).
Три четвртине ученика (75%) сматра да је прилично односно веома лако набавити алкохолна пића. Такав став најприсутнији је у Данској и Њемачкој (94%), а затим Грчкој (92%), док се најрјеђе може чути на Косову (42%) и Исланду (54%). Генерално гледано, дјевојчице чешће од дјечака сматрају да је алкохол лако доступан (77% према 73%), нарочито у Литванији (64% према 51%), на Кипру (78% према 66%) и у Летонији (74% према 62%).
Тренутна употреба алкохола, која се дефинише као конзумирање у претходних 30 дана, присутна је код 42% ученика. Највећа преваленца забиљежена је у Данској (68%) и Њемачкој (62%), а најмања на Исланду (12%) и Косову (14%). Тренутна употреба алкохола незнатно је чешћа међу дјевојчицама (43% према 41%), а највећа разлика између полова уочена је у Летонији (35% према 25%), на Малти (42% према 33%) и у Украјини (45% према 36%). Другачији образац је, додуше, примијећен на Кипру, гдје дјечаци пријављују више стопе од дјевојчица (49% према 35%).
Бар једно пијанство у претходних 30 дана пријавило је 13% ученика обухваћених истраживањем ESPAD. Највећи проценат забиљежен је у Данској (36%), Аустрији (24%) и Мађарској (22%), док је најмањи на Косову (4,9%). Проценти су, генерално гледано, изједначени код оба пола. Међутим, ако се посматра на националном нивоу, дјевојчице чешће пријављују пијанство него дјечаци, при чему је највећа разлика на Кипру (12% код дјевојчица у односу на 4,4% код дјечака).
Један од кључних показатеља прекомјерног пијења је ексцесивно пијење (енг. „binge drinking”), које се дефинише као пијење пет или више пића у једној прилици у претходних 30 дана. Преваленца у земљама обухваћеним истраживањем ESPAD у просјеку износи 31%, при чему је највећи проценат у Данској (55%), Њемачкој (49%) и Аустрији (48%), а најмањи на Исланду (8,9%). Стопе су код ове врсте пијења у просјеку сличне и за дјечаке и за дјевојчице. Међутим, ако се посматра на националном нивоу, видљиве су знатне разлике између полова: дјечаци пријављују већу преваленцу у Црној Гори (27% према 18%) и Лихтенштајну (41% према 35%), док су стопе међу дјевојчицама веће на Малти (34% према 25%).
Пратећи трендове: шта се све промијенило од 1995. до 2024.
У периоду од 1995. до 2024, број ученика који су бар једном у животу пробали алкохол се смањивао, уз пад са 88% на 74%, премда је било извјесних флуктуација. Преваленца је била највећа 2003. године (91%), након чега је услиједио пад. Иако подаци нијесу подједнако доступни за све земље од 1995. наовамо, највеће смањење забиљежено је на Исланду (са 79% на 41%) и у Шведској (са 89% на 56%). Бројке су се слично кретале и код дјечака и код дјевојчица.
У периоду између првог и најновијег истраживања ESPAD, број оних који су навели да су конзумирали алкохол у претходних 30 дана пао је са 55% на 43%. Овај тренд уједно прати пад броја ученика који су бар једном у животу пробали алкохол, а којих је највише било 2003. године (63%). Највеће смањење забиљежено је на Исланду (са 56% на 12%), у Ирској (са 66% на 35%) и Финској (са 57% на 27%).
Што се тиче прекомјерног епизодног пијења, иако се преваленца смањила са 36% на 30% током посматраног 30-годишњег периода, првобитно је расла од 1995. до 2007. године, када је достигла врхунац са 42%. Овај тренд се примјећује и код дјечака и код дјевојчица. Највиша стопа је код дјечака забиљежена раније (47% у 2003) и остала је непромијењена до 2007, док је код дјевојчица максимум од 38% достигнут 2007. Међутим, укупно смањење међу дјевојчицама у периоду од 1995. до 2024. износи свега један проценат.
Употреба дрога
У просјеку 13% ученика обухваћених истраживањем ESPAD пријављује да је бар једном у животу пробало дрогу. Број оних који су дрогу пробали бар једном у животу знатно варира од земље до земље, при чему су највише стопе у Лихтенштајну (25%) и Чешкој (24%), док је најнижа стопа у Грузији и Молдавији (по 3,9%).
Генерално се уочава врло мала разлика између полова, па тако 14% дјечака и 12% дјевојчица пријављује да су пробали дрогу бар једном у животу. Релативно велика разлика од 8 процената уочена је између дјечака и дјевојчица у Украјини. Истиче се и Малта, гдје је број дјевојчица које су пробале дрогу већи од броја дјечака за 6 процената (15% према 9,3%).
Ако се посматрају појединачне супстанце, канабис је најчешће коришћена дрога (12% ју је пробало бар једном у животу), након чега слиједи кокаин (2,3%), екстази/МДМА (2,1%), ЛСД или други халуциногени (1,8%) и амфетамин (1,8%). Просјечни удио оних који су бар једном у животу пробали метамфетамин, крек, хероин и ГХБ и даље је низак, те за сваку од ових дрога износи око 1%. За сваку од супстанци је у просјеку већи број дјечака који су је пробали бар једном у животу него дјевојчица.
На нивоу земаља, употреба амфетамина варира од 0,7% у Грузији и Монаку до 4,3% у Мађарској, док употреба метамфетамина варира од 0,5% у Монаку и Сјеверној Македонији до 3,1% у Пољској. Од свих земаља обухваћених истраживањем, Кипар биљежи највећи број оних који су бар једном пробали ЛСД и друге халуциногене (6,8%) и кокаин (6,2%). Такође биљежи и највећу преваленцу када је ријеч о екстазију/МДМА (4,7%), креку и хероину (по 4,1%) и ГХБ (3,4%).
Употреба дрога изузев канабиса
Пошто је канабис заслужан за највећи број случајева употребе дроге, просјечни број оних који су пробали било коју другу дрогу изузев канабиса значајно је нижи, с удјелом од 5%. На нивоу земаља, стопа варира од 1,7% у Грузији до 9,9% на Кипру, при чему се релативно висока преваленца биљежи и на Исланду (7,9%) и у Црној Гори (7,6%). У просјеку је преваленца већа међу дјечацима него међу дјевојчицама (5,4% према 4,5%).
Удио корисника кокаина/крека у узрасту до 13 година у просјеку износи 0,9% у 17 земаља које су прикупљале такве податке у 2024, а највећа преваленца забиљежена је у Украјини (4%). Генерално гледано, већа је вјероватноћа да дјечаци (1,2%) почну у раном узрасту него дјевојчице (0,5%), иако просјечна разлика износи мање од једног процента. Сличан образац примјећује се и у случају амфетамина/метамфетамина и екстазија/МДМА, при чему Украјина биљежи највеће стопе (3,3% односно 3,7%), а за њом слиједи Косово (по 1,4%).
Перципирана доступност дрога изузев канабиса релативно је ниска. У просјеку је 13% ученика пријавило за кокаин да је лако доступан, 11% за екстази/МДМА, 9% за амфетамин, а скоро 8% за крек и метамфетамин.
Перципирана доступност супстанци веома варира од земље до земље. Норвешка пријављује висок проценат ученика који супстанце виде као лако доступне, при чему су највеће стопе забиљежене за кокаин (28%), екстази/МДМА (25%) и амфетамин (19%). Словенија биљежи највећу перципирану доступност крека (13%) од свих 16 земаља које су прикупљале такве податке. Висока стопа перципиране доступности такође се сријеће у Црној Гори, када је ријеч о амфетамину (18%) и метамфетамину (15%). Насупрот томе, перципирана доступност дрога и даље је ниска у Грузији, Молдавији и на Фарским Острвима, гдје генерално варира између 1,8% и 3,6%.
Перципирана доступност дрога генерално је већа код дјечака него код дјевојчица, уз изузетак кокаина, за који је у просјеку више дјевојчица (13%) навело да је лако доступан него дјечака (12%). Просјечна разлика између полова за сваку од супстанци и даље је испод 1,5%. Ипак, разлике између полова варирају од земље до земље и у зависности од супстанце. У неким земљама, попут Лихтенштајна и Монака, дјечаци пријављују већу перципирану доступност недозвољених супстанци, док у другим, укључујући Кипар, Словачку, Бугарску и Малту, дјевојчице пријављују већу перципирану доступност.
Пратећи трендове: шта се све промијенило од 1995. до 2024.
У периоду од 1995. до 2003, број оних који су пробали дрогу бар једном у животу генерално је растао. Од 2003-е, просјечна преваленца се задржала на 19% до 2015, да би се 2019. спустила на 17%, па потом на 14% у 2024.
Неке од земаља које биљеже сталан пораст током више циклуса истраживања ESPAD су Норвешка, гдје стопе расту од 2011, и Црна Гора, гдје постепени пораст траје од 2007, када је и почело прикупљање података.
Између 1995. и 2019, трендови су били слични код дјечака и дјевојчица, при чему је просјечна стопа код дјевојчица увијек била 5 до 6 процената нижа него код дјечака. Разлика се, међутим, смањила на рекордно ниских 2% у периоду између 2019. и 2024. Ако се посматрају појединачне земље овухваћене истраживањем ESPAD, у већини се примјећују паралелни или конвергентни трендови код дјечака и дјевојчица.
Број оних који су бар једном у животу пробали неку дрогу изузев канабиса достигао је врхунац 2007, да би 2019. дошло до благог пада, послије чега није било већих промјена. Овај укупни тренд, међутим, не одражава варијације између самих земаља. Истиче се Кипар, гдје је дошло до знатног пораста од 2003, када је почело прикупљање података у тој земљи.
Кретање броја ученика који користе неку дрогу изузев канабиса слично је код дјечака и дјевојчица, при чему дјевојчице у континуитету биљеже за 1 до 2 процента ниже стопе од дјечака током свих циклуса истраживања.
Употреба канабиса
Канабис је и даље најчешће коришћена дрога у свим земљама обухваћеним истраживањем ESPAD. У просјеку 12% ученика пријављује да је користило канабис бар једном у животу. Највећа преваленца забиљежена је у Чешкој (24%) и Литванији (23%), док је најнижа у Грузији (3,3%) и Молдавији (2,5%). Иако се укупна разлика између полова временом смањила, дјечаци у просјеку и даље пријављују већу употребу канабиса него дјевојчице (13% према 11%). Овај тренд се уочава у већини земаља, а нарочито у Украјини (15% према 6,7%) и Црној Гори (13% према 6,8%). Изузетак је Малта, гдје је употреба канабиса чешћа код дјевојчица (14%) него код дјечака (8,6%).
У просјеку 2,4% ученика пријављује да је канабис први пут пробало у узрасту од 13 година или раније. Највећи проценат забиљежен је у Украјини (4,9%) и Чешкој (4,1%), док је најмањи у Молдавији (0,7%). Употреба канабиса у раном узрасту генерално је чешћа код дјечака него код дјевојчица, осим у случају Кипра, Чешке, Малте, Словеније, Аустрије, Словачке, Летоније, Њемачке и Лихтенштајна.
Канабис се перципира као најдоступнија недозвољена супстанца, при чему сваки четврти ученик (26%) сматра да га је прилично односно веома лако набавити. Перципирана доступност највећа је у Данској, Њемачкој и Словенији (41%) и Норвешкој (40%). Насупрот томе, најмања перципирана доступност забиљежена је у Молдавији (5,3%), Украјини (7,1%), на Фарским Острвима (11%), Косову и у Грузији (12%). Слично као и код трендова коришћења, дјечаци су склонији него дјевојчице да канабис виде као лако доступан (28% према 24%).
Што се тиче тренутне употребе, све земље обухваћене истраживањем пријављују стопу преваленце мању од 10%, при чему су најмање бројке, испод 2%, забиљежене у Молдавији, Грузији, Румунији и на Фарским Острвима. С друге стране, преваленца је већа у Италији и Словенији (8,6%) и Лихтенштајну (9,6%). И у овој категорији, ако постоји разлика између полова, дјечаци су ти који пријављују већу тренутну употребу канабиса него дјевојчице.
ESPAD процјењује и високоризичну употребу канабиса на основу скрининг теста CAST (Cannabis Abuse Screening Test), који попуњавају ученици који су пријавили да су користили канабис у претходних годину дана. Преваленца високоризичне употребе варира од испод 1% у Молдавији и Грузији до максималних 5,9% у Чешкој и Словенији. Свега неколико земаља биљежи знатне разлике између полова што се тиче високоризичне употребе канабиса, а у свим случајевима су бројке веће код дјечака, осим на Малти, гдје је преваленца нешто већа код дјевојчица (4,4% према 2,6%).
Пратећи трендове: шта се све промијенило од 1995. до 2024.
У протекле три деценије видљиве су значајне флуктуације у употреби канабиса међу европским адолесцентима. Број оних који су канабис пробали бар једном у животу достигао је врхунац од 18% у 2003. и 2011, након чега је услиједио пад све до 12% у 2024, што је најнижи забиљежени ниво од како су кренула истраживања ESPAD 1995.
Број тренутних корисника канабиса био је релативно непромијењен, уз осцилације између 6,7% и 7,4% од 1999. до 2019. Међутим, подаци из 2024. показују пад на 5%, што је ближе нивоу који је забиљежен 1995. (4,1%).
Упркос постепеном расту перципиране доступности канабиса све до 2019, када је 33% ученика навело да га је прилично односно веома лако набавити, ова бројка нагло је пала на 27% у 2024, приближавајући се тако нивоу из 1995. (26%).
Употреба других супстанци
У склопу истраживања такође су прикупљени подаци о другим супстанцама, укључујући нове психоактивне супстанце (НПС) – синтетичке дроге осмишљене да се постигне слично дејство као код традиционалних контролисаних супстанци, а да се притом избјегну законске забране; љекове, као што су средства за смирење или седативи, коришћене без љекарског рецепта; љекове против болова, коришћене ради психоактивних ефеката; љекове за лијечење поремећаја пажње и хиперактивности, коришћене без љекарског рецепта; као и анаболичке стероиде; инхаланте; и, по први пут, азот-субоксид.
Просјечни број ученика који су бар једном у животу пробали НПС износи око 3%, при чему су највише стопе забиљежене у Пољској (6,4%) и Словенији (6%), а најниже у Холандији, Лихтенштајну, на Фарским Острвима и у Молдавији (испод 1%).
У просјеку је нешто више дјечака него дјевојчица међу онима који су бар једном у животу пробали НПС (2,8% према 2,6%), мада разлика између полова варира од земље до земље. Број дјевојчица које су бар једном у животу пробале НПС већи је у 13 земаља у 2024. Највећа разлика у корист дјевојчица уочена је на Кипру (6,6% код дјевојчица у односу на 2,9% код дјечака) и у Словачкој (6,4% према 4,3%), док је у Украјини ситуација обрнута (3,6% код дјечака и 2% код дјевојчица).
Што се тиче специфичних супстанци, 3,5% ученика (просјечна вриједност на основу података из 23 од 37 земаља) навело је да је бар једном у животу користило синтетичке канабиноиде, а распон варира од 0,7% у Грузији до 16% у Словачкој. Слично томе, 1,1% ученика је бар једном у животу пробало синтетичке катиноне (просјечна вриједност на основу података из 14 од 37 земаља), а највећа бројка забиљежена је у Мађарској (3,7%). Број оних који су бар једном у животу пробали синтетичке опиоиде варира између 0,6% у Грузији, Ирској и Португалу до 2,2% у Естонији, уз просјечну преваленцу од 1,1% (на основу података из 15 од 37 земаља).
Дјечаци у просјеку пријављују нешто већу преваленцу употребе него дјевојчице када је ријеч о све три категорије нових синтетичких супстанци обухваћених истраживањем. Једини изузеци су Кипар, гдје дјевојчице (9,1%) пријављују већу преваленцу употребе синтетичких канабиноида него дјечаци (4,3%), Малта (4,7% код дјевојчица у односу на 2,4% код дјечака), Летонија (2,9% према 2,6%) и Португал (2,1% према 1,7%). Поред тога, у Мађарској дјевојчице предњаче међу онима који су бар једном у животу пробали синтетичке канабиноиде (7,9% у односу на 5,6% код дјечака) и синтетичке катиноне (4,3% према 2,9%).
Просјечан број оних који су бар једном у животу користили инхаланте износи 6,4%, уз велике разлике међу земљама. Највеће стопе забиљежене су у Шведској (17%) и Лихтенштајну (16%), док су најниже на Косову (1,3%) и у Сјеверној Македонији (2,1%). У 2024. је употреба инхаланата у просјеку била већа међу дјевојчицама (7,9% код дјевојчица у односу на 6,7% код дјечака), што важи за 25 од 37 земаља обухваћених истраживањем ESPAD. По први пут је истраживање обухватало употребу азот-субоксида међу ученицима у 18 земаља, при чему је просјечан број оних који су ту супстанцу пробали бар једном у животу износио 3,1%. Највећа преваленца забиљежена је у Бугарској (9,4%) и Лихтенштајну (7,2%), а у обје земље предњаче дјевојчице.
Око 2,2% ученика наводи да је први пут пробало инхаланте у узрасту од 13 година или раније, уз значајне разлике међу земљама. Рана употреба инхаланата варира од мање од 1% ученика у Португалу (0,3%) и Италији (0,4%) до 5% или више у Њемачкој (5,9%) и Словенији (5%).
Просјечни број оних који су бар једном у животу користили љекове у немедицинске сврхе износи 14% у земљама обухваћеним истраживањем, при чему је стопа већа код дјевојчица (16%) него код дјечака (11%). Највећа преваленца забиљежена је у Литванији (29% укупно, 36% код дјевојчица).
Што се тиче категорија љекова, најчешће су коришћена средства за смирење и седативи без рецепта (8,5%), а затим и средства против болова ради психоактивног ефекта, што је у просјеку пријавило 6,9% ученика. Укупно гледано, 3,4% ученика пријављује употребу љекова за поремећаје пажње/хиперактивност, који су по први пут укључени у истраживање ESPAD 2024. године, на узорку од 18 земаља. У свим категоријама дјевојчице генерално предњаче у употреби љекова, осим у Бугарској, гдје код свих типова љекова веће бројке биљеже дјечаци; такође, на Фарским Острвима и у Ирској код средстава за смирење и седатива; Кипру, Бугарској, Грчкој, Италији, Украјини, Грузији, Норвешкој и Шпанији код средстава против болова; и Данској и Косову код љекова за поремећаје пажње/хиперактивност.
У просјеку 19% ученика сматра да је средства за смирење и седативе прилично или веома лако набавити без рецепта, при чему је највећа перципирана доступност забиљежена у Пољској (49%), Данској (39%) и Чешкој (38%). Најмања перципирана доступност љекова забиљежена је у Молдавији (3,4%) и Украјини (5,9%). Број дјевојчица које средства за смирење и седативе виде као лако доступне већи је него број дјечака у свим земљама осим Монака, Сјеверне Македоније, Молдавије и Летоније.
Релативно мали број ученика у земљама обухваћеним истраживањем пријављује употребу анаболичких стероида – у просјеку 1,5%. Највећи удио забиљежен је на Кипру (4,2%), у Пољској (3,3%) и Украјини (2,8%). Генерално гледано, већа је вјероватноћа да су дјечаци пробали анаболичке стероиде него дјевојчице.
Пратећи трендове: шта се све промијенило од 1995. до 2024.
Број европских адолесцената који су бар једном у животу користили инхаланте растао је до 2011, а након те године биљежи пад. Данас су стопе преваленце сличне као оне из 1995. Смањење разлике између полова, уочено између 2011. и 2019, прекинуто је 2024, када је у већини земаља код дјевојчица забиљежена већа преваленца употребе инхаланата. Ипак, трендови се разликују од земље до земље. Док неке земље, попут Бугарске, Финске, Исланда, Италије и Шведске, биљеже значајан пораст употребе инхаланата од 2011, а нарочито између 2019. и 2024, друге земље, попут Хрватске, Чешке, Естоније, Летоније и Португала, биљеже пад.
Трендови употребе љекова у немедицинске сврхе често зависе од промјена у обухваћеном скупу љекова. Генерално гледано, број оних који су бар једном у животу користили средства за смирење и седативе порастао је широм Европе и међу дјечацима и међу дјевојчицама, уз значајан скок у Аустрији, Њемачкој, Исланду, Литванији, Норвешкој, Шведској и Украјини. Дјевојчице у континуитету пријављују веће стопе употребе љекова.
Коцкање за новац
У просјеку 23% ученика обухваћених истраживањем наводи да је коцкало за новац у претходних 12 мјесеци, уживо или путем интернета, играјући игре на срећу, као што су слот-машине, карташке или игре с коцкицама, лутрија или клађење на спортске догађаје или трке животиња.
Највећа преваленца коцкања међу ученицима забиљежена је у Италији (45%), на Исланду (41%) и у Грчкој (36%), док је најмања у Грузији (9,5%).
Дјечаци знатно чешће коцкају него дјевојчице, и у просјеку (29% према 16%) и у већини земаља. Једини изузетак је Исланд, гдје је преваленца готово једнака – 42% дјечака и 41% дјевојчица наводи да је коцкало у претходних 12 мјесеци.
Међу ученицима који су навели да су коцкали за новац у претходних годину дана, велика већина (85%) коцкала је у локалима, као што су барови и клубови. Овај удио варира од 68% у Шведској до 98% у Италији и 97% на Кипру. Иако је преваленца коцкања уживо код приређивача (енг. „land-based”) готово двоструко већа код дјечака него код дјевојчица (25% према 14%), проценат оних који су коцкали у локалима у просјеку је нешто већи код дјевојчица (86%) него код дјечака (84%), при чему су уочене тек незнатне разлике између полова у већини земаља.
Отприлике двије трећине (65%) ученика који су пријавили да су коцкали за новац у претходних годину дана наводи да су коцкали преко онлајн платформи, било искључиво или у комбинацији са физичким локацијама. Највећи удио забиљежен је у Шведској (81%), Словенији (77%), Косову (76%), Исланду (75%), Црној Гори (75%), Бугарској и Словачкој (по 74%), док је најмањи у Италији (28%) и Шпанији (44%). Преваленца онлајн коцкања је више него двоструко већа међу дјечацима (20%) него међу дјевојчицама (8,7%). Чак и међу ученицима који су пријавили да су коцкали за новац у претходних годину дана, удио оних који су одабрали неки од онлајн канала већи је међу дјечацима (70%) него међу дјевојчицама (54%). За разлику од коцкања уживо код приређивача, овдје се уочава већа разлика између полова у обухваћеним земљама: највећа је забиљежена у Португалу (80% код дјечака у односу на 43% код дјевојчица), док разлике нема или је тек незнатна у Сјеверној Македонији, Косову, Молдавији, Исланду, Шпанији, Њемачкој и Лихтенштајну.
Такође, ESPAD код коцкања процјењује и присуство могућих штетних образаца понашања на основу скрининг теста Lie/Bet, који попуњавају ученици који су пријавили да су коцкали у претходних годину дана. Удио ученика коцкара који показују могуће штетне обрасце понашања варира од испод 5% у Лихтенштајну, Чешкој, Фарским Острвима и Монаку до максималних 22% на Косову. Иако је у просјеку и у великој већини земаља удио ученика коцкара с потенцијално штетним понашањем већи међу дјечацима (11% у односу на 4,6% међу дјевојчицама), то није случај на Малти (7,1% према 3,7%) и Кипру (8,3% према 5%).
Пратећи трендове: шта се све промијенило од 2015. до 2024.
Иако је посљедњих година већина европских земаља усвојила строже прописе на пољу коцкања, уз посебан осврт на заштиту малољетника, ниво коцкања међу европским адолесцентима није се битно мијењао од како је ESPAD 2015. почео да прати ову тему. Ипак, извјесних промјена је било што се тиче трендова.
Конкретно, опао је број дјечака који коцкају, са 32% у 2015. на 30% у 2024, док се у истом периоду број дјевојчица повећао са 14% на 16%.
Онлајн коцкање је знатно порасло, па је преваленца са 7,9% у 2019. скочила на 14% у 2024. Мада је и даље присутна разлика између полова код онлајн коцкања, стопе учешћа порасле су за више од 50% међу дјечацима (са 13% у 2019. на 20% у 2024), а међу дјевојчицама се утростручиле (са 2,7% у 2019. на 8,7% у 2024).
Знатно се повећао удио ученика коцкара који показују потенцијално штетне обрасце понашања, па се готово удвостручио са 4,7% у 2019. на 8,5% у 2024. Иако је овај проценат још увијек знатно већи код дјечака, раст је још израженији код дјевојчица.
Ове бројке показују како се мијењају трендови у коцкању код адолесцената, нарочито у погледу онлајн коцкања и заступљености полова, што захтијева даље праћење и пажљиво осмишљене активности.
Играње игрица и друштвене мреже
Генерално гледано, 80% ученика наводи да је играло дигиталне игрице бар једном у претходних мјесец дана. Око 70% ученика играло је игрице радним даном у претходних 30 дана, док је 77% играло викендом или када нема школе. У земљама овухваћеним истраживањем, преваленца играња игрица у претходних мјесец дана најмања је на Косову (59%) и у Молдавији (66%), док је највећа у Лихтенштајну (95%) и Њемачкој (91%). Дјечаци чешће играју игрице него дјевојчице (89% према 71%), што одражава конзистентну разлику између полова у испитаним земљама. Разлика је најизраженија у Грчкој и на Исланду, гдје варира од 33 до 35 процената, док је најмања или непостојећа на Кипру, у Украјини и Бугарској (0 до 5 процената).
Што се тиче претходних 30 дана, 17% ученика је радним даном имало просјечно вријеме играња игрица од 4 или више сати, док је 32% пријавило исто просјечно вријеме у данима када нема школе, при чему су стопе двоструко веће код дјечака у оба случаја.
Такође, ESPAD процјењује и самоперципирани ризик повезан с играњем игрица и коришћењем друштвених мрежа на основу скале од три ставке коју су развили Холштајн и колеге 2014. Према ријечима аутора, скор од 2 или 3 указује на самоперципирани висок ризик од проблема повезаних с играњем игрица и коришћењем друштвених мрежа.
У 2024. је 22% ученика имало скор од 2 или 3 поена на скали перципираног ризика од играња игрица. Најмањи проценат забиљежен је у Чешкој (12%), Данској (13%), Аустрији и Финској (14%), док је највећи на Кипру (37%), у Литванији и Холандији (по 31%).
Генерално гледано, дјечаци (30%) више него двоструко чешће од дјевојчица (13%) остварују позитиван скор на скали перципираног ризика од играња игрица. Највећа разлика између полова уочена је у Португалу и Њемачкој, гдје дјечаци предњаче и за 25–26 процената. Насупрот томе, разлика је минимална на Кипру (минус 1 проценат), па чак и обрнута у Холандији, гдје дјевојчице предњаче за 7%.
Што се тиче коришћења друштвених мрежа, готово половина ученика (47%) има скор од 2–3 поена на скали перципираног ризика од коришћења друштвених мрежа. Највећа преваленца је у Аустрији (58%), Лихтенштајну (57%) и Њемачкој (56%), док је најмања у Чешкој (29%), Мађарској и Пољској (по 32%).
Дјевојчице (53%) чешће него дјечаци (42%) остварују позитиван скор на скали перципираног ризика од коришћења друштвених мрежа. У овом случају разлика између полова пада у нешто ужи оквир, од 3 до 17 процената, увијек у корист дјевојчица. Највећа разлика уочена је на Фарским Острвима, у Лихтенштајну и Словачкој (17%).
Пратећи трендове: шта се све промијенило од 2015. до 2024.
Најновији налази ESPAD показују значајан пораст преваленце играња игрица међу 16-годишњим ученицима, са 47% у 2015. на 80% у 2024. Овај тренд се нарочито види међу дјевојчицама, код којих се преваленца играња игрица више него утростручила, са 22% у 2015. на 71% у 2024. Иако дјечаци у континуитету више пријављују да играју игрице, код њих је пораст постепенији, са 71% у 2015. на 89% у 2024. Смањење разлике између полова сугерише да играње игрица, које је некад било претежно мушка активност, сада постаје све чешће и међу дјевојчицама.
Преваленца перципираног ризика од играња игрица остала је релативно стабилна, при чему су се укупне стопе благо повећале са 20% у 2015. на 22% у 2024. Код дјечака је овај проценат конзистентно остао на нивоу од око 30%, док се код дјевојчица повећао са 9,5% у 2015. на 13% у 2024, што је у складу с њиховим све чешћим играњем игрица.
Перципирано проблематично коришћење друштвених мрежа генерално је порасло са 38% у 2015. на 47% у 2024. Овај пораст видљивији је међу дјечацима, гдје је бројка са 30% скочила на 41%, док је код дјевојчица стопа остала на приближно истом, високом нивоу од око 53–54%.
Ментално благостање
Након пандемије COVID-19 и у јеку сукоба у Европи и на Блиском Истоку, ESPAD је повећао фокус на ментално благостање адолесцената. Трајни ефекти социјалне изолованости, прекида у образовању и социоекономске нестабилности појачали су забринутост у вези с менталним здрављем младих.
Да би се овај проблем систематски процјењивао и пратио, истраживање ESPAD је 2024. по први пут укључивало и Индекс благостања СЗО-5, који представља провјерену мјеру менталног стања на основу скорашњих животних искустава. На скали до 100, скор већи од 50 се сматра показатељем доброг менталног благостања.
У просјеку је 59% ученика пријавило да је доброг менталног благостања. Посматрано по регионима, највеће стопе благостања уочене су у сјеверној Европи, нарочито на Фарским Острвима (77%), Исланду (75%) и у Данској (72%). Земља с најнижим пријављеним благостањем је Украјина (43%), гдје су адолесценти од 2022. изложени трауматичним догађајима уз ограничен приступ здравственим услугама на пољу менталног здравља, а потом слиједи Чешка (46%), Мађарска (47%), Кипар и Пољска (49%).
Дјечаци чешће него дјевојчице пријављују да су доброг менталног благостања, и у просјеку (69% према 49%) и у свим појединачним земљама. Највећа разлика између полова уочена је у Италији (66% код дјечака у односу на 35% код дјевојчица), Пољској (64% код дјечака у односу на 33% код дјевојчица) и Шведској (78% код дјечака у односу на 48% код дјевојчица). Најмања разлика између полова забиљежена је на Кипру (52% код дјечака у односу на 46% код дјевојчица), у Украјини (48% код дјечака у односу на 39% код дјевојчица), на Фарским Острвима (83% код дјечака у односу на 72% код дјевојчица) и у Грузији (75% код дјечака у односу на 62% код дјевојчица).
Превентивне активности
Око 72% ученика наводи да је учествовало у бар једној превентивној активности у претходне двије године. Ове активности обухватају све од едукативних догађаја, фокусираних искључиво на информисање, до програма базираних на вјештинама, који укључују интерактивне активности осмишљене за развој личних и социјалних вјештина. Први пут су прикупљени подаци о учешћу у програмима превенције, чиме се стичу нови увиди у укљученост младих у такве иницијативе. Важно је нагласити да нијесу све превентивне активности засноване на доказима.
Преко половине ученика (56%) наводи да је присуствовало догађајима са циљем подизања свијести или пружања информација о дозвољеним супстанцама или ризичним обрасцима понашања. Стопа учешћа је највећа у Словачкој (77%) и Мађарској (74%), док је најмања на Косову (31%) и у Црној Гори (38%).
Алкохол је најчешће обрађивана тема, при чему 49% ученика наводи да је учествовало у догађајима са циљем информисања о алкохолу. На националном нивоу, проценат је највећи у Словачкој (70%) и Хрватској (67%), док је најмањи на Косову (18%).
Догађаји у вези са дуваном били су други по учесталости, а присуствовало им је 38% ученика. Највећи број учесника забиљежен је у Словачкој и Мађарској (59%), а најмањи на Кипру (22%) и у Грузији (23%).
Свега 31% ученика у просјеку наводи да је присуствовало догађајима са циљем подизања свијести или пружања информација о недозвољеним супстанцама. Стопа учешћа је највећа у Словачкој (60%) и на Исланду (56%), док је најмања на Косову (10%), у Грузији и Шведској (по 11%).
Најмање обрађиване теме су ризични обрасци понашања који нијесу везани за супстанце, попут коцкања, играња игрица или проблематичног коришћења интернета, при чему је у просјеку 28% ученика пријавило да је учествовало у таквим догађајима. Највећа стопа учешћа забиљежена је на Исланду и у Словенији (48%), док је најмања на Косову (9,4%).
Дјевојчице чешће пријављују да су учествовале у догађајима са циљем подизања свијести или пружања информација о дозвољеним супстанцама или ризичним обрасцима понашања. Но, што се тиче догађаја везаних за коцкање, играње игрица и коришћење интернета, дјечаци (30%) су чешће били учесници од дјевојчица (24%).
У погледу интерактивних обука, које су кључна компонента рада на превенцији, 55% ученика наводи да је учествовало у активностима фокусираним на развој социјалних вјештина, личних вјештина или медијске писмености. На националном нивоу, учешће варира од 35% на Фарским Острвима и 36% у Шведској до 71% на Малти и у Шпанији, те 72% у Финској.
Похађане обуке најчешће су се тицале социјалних вјештина, у просјеку 41%, с циљем унапређивања интеракције и комуникације с другима (нпр. изражавање осјећања, емпатије и излажење на крај с притиском вршњака). Финска биљежи највећу стопу учешћа (64%), док је најнижа у Шведској (25%).
Сличан удио ученика (40%) наводи да је учествовао у обукама за медијску писменост, које се фокусирају на критичку анализу реклама и медијских садржаја, како би се препознале стварне поруке и смањила подложност манипулацијама. Такве обуке биле су најчешће присутне у Финској (60%) и Данској (59%), а најрјеђе на Косову (20%).
Најрјеђи тип обука био је онај с фокусом на унапређење личних вјештина, гдје ученици уопштено уче како да се носе с изазовним животним ситуацијама на здрав начин – тек нешто преко трећине ученика (36%) наводи да је присуствовало оваквим обукама. Стопа учешћа је највећа у Литванији (56%) и на Малти (55%), док је најмања на Фарским Острвима (23%) и у Шведској (24%).
Генерално гледано, разлика између полова видљивија је код пријављеног учешћа у таквим активностима, при чему 60% дјевојчица и 51% дјечака наводи да је учествовало. Овај тренд је присутан код свих типова обука.
Догађаји са циљем подизања свијести или пружања информација чешће се сријећу у источној Европи, али превентивне иницијативе базиране на вјештинама, за које је процијењено да имају већи потенцијал да успију у поређењу с догађајима са циљем подизања свијести или пружања информација, присутније су у западној и јужној Европи.
Земље учеснице
Сљедеће земље су учествовале у истраживању ESPAD 2024. године:
Аустрија, Бугарска, Хрватска, Кипар, Чешка, Данска, Естонија, Фарска Острва, Финска, Француска, Грузија, Њемачка, Грчка, Мађарска, Исланд, Ирска, Италија, Косово (1), Летонија, Лихтенштајн, Литванија, Малта, Молдавија, Монако, Црна Гора, Холандија, Сјеверна Македонија, Норвешка, Пољска, Португал, Румунија, Србија, Словачка, Словенија, Шпанија, Шведска, Украјина.
Изворни подаци
Подаци коришћени за визуализације на овој страници могу се наћи испод, као и у нашем Каталогу података. Овај сет података обухваћен је лиценцом Creative Commons Attribution 4.0 International (CC BY 4.0). Напомена: Приликом навођења извора, молимо да користите „European School Survey Project on Alcohol and Other Drugs (ESPAD)”.
О пројекту ESPAD
Европско истраживање о употреби психоактивних супстанци међу ученицима (ESPAD) представља колаборативни пројекат независних истраживачких тимова у преко 40 европских земаља, а уједно је највећи међународни истраживачки пројекат на свијету када је ријеч о употреби психоактивних супстанци међу адолесцентима. Општи циљ пројекта је да се у континуитету прикупљају упоредни подаци о употреби психоактивних супстанци међу ученицима узраста 15–16 година у што већем броју европских земаља. Агенција Европске уније за дроге (EUDA) је кључни партнер пројекта ESPAD.
Више информација можете наћи на сајту ESPAD.
О овој публикацији
Препоручено цитирање: ESPAD Group (2025), Key findings from the 2024 European School Survey Project on Alcohol and Other Drugs (ESPAD), European Union Drugs Agency, Lisbon, https://www.euda.europa.eu/publications/data-factsheets/espad-2024-key-findings_en
Идентификатори
HTML: TD-01-25-003-EN-Q
ISBN: 978-92-9408-039-4
DOI: 10.2810/5746644
(1) Овај назив је без прејудицирања статуса и у складу је с Резолуцијом Савјета безбједности Уједињених нација 1244/1999 и мишљењем Међународног суда правде о декларацији о независности Косова.