Кључни налази Европског истраживања о употреби алкохола и дрога међу децом школског узраста (ESPAD – European School Survey Project on Alcohol and Other Drugs) за 2024. годину
Ова публикација резимира кључне налазе из 8 круга Европског истраживања о употреби алкохола и дрога међу децом школског узраста (ESPAD – European School Survey Project on Alcohol and Other Drugs), који је спроведен међу 113.882 ученика старости 15 – 16 година, у 37 европских земаља 2024. године. Ово издање обележава 30 година праћења ризичних понашања адолесцената широм Европе и уводи фокус на ментално благостање и превентивне активности, препознајући све већи значај ових фактора у обликовању здравствених исхода адолесцената.
Овај извештај са кључним налазима доступан је на 33 језика и оптимизован је за онлајн преглед. Свеобухватнији извештај, ESPAD извештај 2024: Резултати Европског истраживања о употреби алкохола и дрога међу децом школског узраста (ESPAD – European School Survey Project on Alcohol and Other Drugs), биће објављени у октобру 2025. године.
Последње ажурирање: 20. мај 2025.
Преглед резултата
Европско истраживања о употреби алкохола и дрога међу децом школског узраста (ESPAD – European School Survey Project on Alcohol and Other Drugs) за 2024. годину обележава 30 година праћења ризичних понашања адолесцената широм Европе, са 37 земаља учесница. Иако фокус остаје на понашању и трендовима употребе психоактивних супстанци, ово издање уводи фокус на ментално благостање и превентивне активности, препознајући све већи значај ових аспеката у обликовању здравствених исхода адолесцената. Како се понашања адолесцената развијају, дугорочно спровођење ESPAD и даље обезбеђује кључне смернице за превенцију и политике и обезбеђује да одговори остану ефикасни и релевантни.
Упркос дугорочном паду употребе супстанци, нови трендови изазивају нове забринутости. Пушење цигарета се значајно смањило током протеклих деценија, при чему се преваленција пушења икада током живота преполовила у периоду 1995−2024. Међутим, рано започињање пушења и даље је присутно, посебно међу девојчицама, међу којима је учесталост свакодневног пушења у узрасту од 13 година или мање порасла последњих година. У међувремену, употреба електронских цигарета је нагло порасла међу адолесцентима, уз пораст учесталости раног започињања и свакодневног пушења, што подстиче забринутост због дуалне употребе традиционалних и електронских цигарета и одражава шири помак ка алтернативним никотинским производима.
Учесталост пијења алкохола је такође у паду током времена, са смањењем учесталости пијења као и ексцесивног пијења Међутим, ово смањење је израженије код дечака, док је међу девојчицама стабилнији тренд. Упркос овом напретку, алкохол је и даље широко доступан, а рано започињање и тешко епизодично пијење и даље су значајни проблеми у неким регионима.
Канабис је и даље најчешће коришћена илегална дрога, иако је учесталост коришћења током живота опала на најнижи ниво од 1995. године. Док је употреба генерално чешћа међу дечацима, разлике између полова се смањују, са неким изузецима где је код девојчица употреба чешћа у поређењу са дечацима. Рано започињање и високо ризична употреба и даље забрињавају, иако је укупна тренутна употреба (дефинисана као употреба у последњих 30 дана) смањена и сада је 5%, што одражава дугорочни тренд смањења учесталости. Перципирана доступност варира, али канабис остаје најлакше доступна недозвољена психоактивна супстанца међу ученицима.
Учесталост употребе других илегалних дрога смањена је међу ученицима у оквиру ESPAD истраживања, при чему су се разлике између полова смањиле, иако дечаци и даље генерално пријављују већу учесталост употребе и перципирану доступност. У међувремену, учесталост употребе инхаланата је у порасту међу девојчицама, док се такође бележи пораст немедицинске употребе фармацеутских производа.
Поред супстанци, мењају се и ризична понашања. Играње видео-игара је порасло међу ученицима у оквиру ESPAD истраживања, посебно међу девојчицама, и више није претежно мушка активност, што одражава шире промене дигиталног понашања. Упркос повећаној учесталости играња игрица, перципирано проблематично играње видео-игара остаје стабилно. С друге стране, забринутост због проблематичног коришћења друштвених мрежа је порасла, посебно међу дечацима, док учесталост коришћења међу девојчицама остаје висока.
Учесталост коцкања остаје на стабилном нивоу, али је онлајн коцкање нагло порасло, док се ризично коцкање скоро удвостручило, с тим што је пораст израженији међу девојчицама.
Добро ментално благостање у просеку пријављује 59% ученика. Резултати истраживања указују на значајне регионалне разлике, као и на неједнакости међу половима, при чему девојчице конзистентно пријављују нижи ниво благостања у поређењу са дечацима. Најнижи резултати у вези са благостањем забележени су у земљама које се суочавају са конфликтима и нестабилношћу.
Превентивни напори су широко распрострањени, при чему је већина ученика учествовала у најмање једној превентивној интервенцији. Алкохол је најчешће обрађивана тема, док се илегалним супстанцама и понашајним факторима ризика посвећује мање пажње. Програми превенције засновани на развоју вештина, који наглашавају интерактивне приступе, чешћи су у западној и јужној Европи. Фокус наредних циклуса истраживања могао би бити на томе у којој мери се постојеће превентивне интервенције могу сматрати заснованим на доказима или не.
Истраживач података
Истакнуто
Употреба цигарета
Употреба цигарета и даље је широко распрострањена међу адолесцентима у земљама у којима је спровођено ESPAD истраживање, при чему је скоро сваки трећи ученик пушио цигарете најмање једном у животу (у просеку 32%). Највеће преваленције забележене су у Мађарској (51%) и Словачкој (46%), док су најниже на Исланду (13%) и Малти (16%). Разлике између полова показују нешто већу преваленцију код девојчица (32% наспрам 31% код дечака). Овај тренд је евидентан у више од две трећине земаља, са највећим разликама у Румунији (47% наспрам 36%) и Бугарској (46% наспрам 36%). Међутим, у неким земљама овај тренд је обрнут, пре свега на Косову (1) (47% међу дечацима наспрам 36% међу девојчицама) и у Грузији (35% наспрам 24%).
У просеку, 15% ученика у оквиру пројекта ESPAD пријављује да је први пут пробало цигарете са 13 или мање година. Највише стопе забележене су у Словачкој (24%) и на Косову (23%), док су најниже на Исланду (6,4%) и Малти (7,1%). У нешто више од половине земаља, рано започињање пушења је чешће код девојчица, посебно у Бугарској (23% у односу на 17%). Међу земљама у којима је вероватније да ће дечаци почети у раном узрасту, на Косову је највећа разлика (31% наспрам 16%).
Више од половине ученика у оквиру ESPAD истраживања (55%) сматра да су цигарете лако или веома лако доступне. Ова перцепција је највиша у Данској (76%), а затим у Немачкој и Норвешкој (70%). Насупрот томе, најнижи проценат пријављен је на Косову (32%) и у Молдавији (23%). У целини гледано, дечаци чешће него девојчице сматрају цигарете лако доступнима (61% наспрам 50%).
Тренутна употреба цигарета, дефинисана као пушење у последњих 30 дана, пријављена је код 18% ученика. Највећа преваленција је забележена у Хрватској и Мађарској (32%), док је најнижа на Исланду (4,2%) и у Шведској (8,2%). Тренутно пушење је распрострањеније међу девојчицама у више од половине земаља које су учествовале у ESPAD истраживању, а највеће разлике регистроване су у Бугарској (34% наспрам 25%) и Румунији (30% наспрам 22%). Ипак, обрнут тренд се примећује на Косову (33% наспрам 23%) и у Грузији (18% наспрам 9,5%), где дечаци имају више стопе тренутног пушења.
Свакодневну употребу цигарета пријављује 7,9% ученика у оквиру ESPAD истраживања, са сличним процентима код оба пола. Највише стопе забележене су у Бугарској и Хрватској (20%), док је најнижа на Исланду (0,8%).
Други кључни податак је свакодневна употреба код ученика који су рано започели пушење (13 или мање година). У просеку, 3,6% ученика спада у ову категорију, са највећим процентом забележеним у Бугарској (8,7%).
Промене током времена: како су се ствари промениле од 1995. до 2024. године
Између првог и последњег ESPAD истраживања, животна преваленција употребе цигарета стално је опадала, преполовивши се са 68% на 32%, при чему се најзначајније смањење догодило између 2019. и 2024. године (пад од 10 процентних поена). Током овог тридесетогодишњег периода, пад је био већи код дечака, са 70% на 30%. Земље са највећим смањењем су Фарска острва, Ирска, Исланд и Шведска.
Тренд учесталости пушења у последњих 30 дана такође показује константан пад, са 33% на 18%, са готово идентичним трендовима код дечака и девојчица. Сличан образац се примећује и код свакодневног пушења, које се смањило са 20% на 8%.
Коначно, док се удео свакодневних пушача старости 13 или мање година такође смањио током три деценије (са 10% 1995. године на 3,6% 2024. године), поређење података између 2019. и 2024. године открива благи пораст (повећање од 0,6%). Пошто преваленција пушења код дечака остаје непромењена у последња два истраживања, овај пораст је услед раста учесталости код девојчица, са 2,5% на 3,6%, што потврђује њихово повећано учешће у скоро свим посматраним облицима пушења.
Двострука употреба
Иако је пушење цигарета најчешћи облик употребе дувана, фокусирање искључиво на тај облик потцењује конзумацију никотина услед пораста употребе алтернативних производа. Када се узму у обзир и цигарете и електронске цигарете, учесталост употребе бар једном током живота расте са 32% на 47%, са највећим порастом у Чешкој и Естонији, док тренутна употреба расте са 18% на 28%, са значајним порастом међу девојчицама, како за употребу икада током живота, тако и за тренутну.
Када се узме у обзир двострука свакодневна употреба, преваленција се повећава са 7,9% на 14% (15% међу девојчицама у односу на 12% међу дечацима), са највећим учесталостима у Бугарској и Мађарској (25%).
Свакодневна употреба која је започета у раном узрасту такође бележи значајан пораст када се узме у обзир двострука употреба, уз пораст са 3,9% на 6%. У овом случају, највећи пораст бележи се у Литванији и Естонији, што је израженије међу девојчицама.
Употреба електронских цигарета
У просеку, 44% ученика у земљама у којима је спровођено ESPAD истраживање наводи да су бар једном током живота користили електронске цигарете, са националном преваленцом од 22% у Португалији до 57% у Мађарској.
У 13 од 37 земаља у којима је спровођено ESPAD истраживање, најмање половина ученика пробала је електронске цигарете, док у само шест земаља (Португалија, Малта, Исланд, Северна Македонија, Црна Гора и Ирска), мање од једне трећине студената пријављује употребу бар једном током живота.
Генерално, девојчице (46%) имају већу учесталост употребе електронских цигарета током живота од дечака (41%), са изузецима на Косову, у Грузији, Молдавији, на Фарским Острвима, у Северној Македонији, Украјини и Португалији. Највеће разлике по полу забележене су у Лихтенштајну и на Малти, где преваленција код девојчица премашује преваленцу код дечака за 13 процената, као и на Косову, где дечаци имају за 12 процентних поена већу преваленцију од девојчица (51% наспрам 39%).
У просеку, 16% ученика је пробало електронске цигарете у доби од 13 или мање година, са највећим уделом у Естонији (33%) и Литванији (31%), а најнижим у Португалији (5,4%) и Црној Гори (7,4%). Рана употреба електронских цигарета је чешћа код девојчица него код дечака у већини земаља, са највећим разликама уоченим у Естонији (37% код девојчица у односу на 29% код дечака), Летонији (34% у односу на 27%) и Ирској (18% у односу на 12%). Насупрот томе, на Косову дечаци бележе за 12 процентних поена већу преваленцу него девојчице (25% наспрам 13%).
Висок проценат ученика (60%) верује да је прилично лако или веома лако набавити електронске цигарете, са значајним разликама између земаља, од 33% на Косову до 82% у Данској. У 20 земаља ова перцепција је изнад просека, са најмање 60% ученика који електронске цигарете сматрају лако доступним. У просеку, дечаци и девојчице пријављују сличне нивое перципиране доступности.
Тренутну употребу електронских цигарета, дефинисану као употребу у последњих 30 дана, пријављује 22% ученика (19% дечаци и 25% девојчице). Најниже стопе су забележене у Португалији и на Фарским острвима (у оба случаја 6,4%) и на Малти (10%), док су највише стопе тренутне употребе електронских цигарета забележене у Пољској (36%) и Србији (34%).
Свакодневна употреба електронских цигарета варира од 1,5% на Фарским Острвима до 20% у Пољској. У 22 земље свакодневна употреба електронских цигарета је изразито већа код девојчица, док је у само две земље већа код дечака, на Косову (7,7% наспрам 5,8%) и у Грузији (4,2% наспрам 1,2%).
Промене током времена: како су се ствари промениле од 2019. до 2024. године
Популарност и распрострањеност употребе електронских цигарета нагло су порасли у последњој деценији, при чему већина земаља у којима је спровођено ESPAD истраживање бележи раст од 2019. године.
Подаци из 32 земље које су прикупиле информације о употреби електронских цигарета за 2019. и 2024. годину показују да је употреба бар једном током живота порасла са 41% на 43%, док је тренутна употреба у овом периоду порасла са 14% на 22%. Од ове 32 земље, 11 је пријавило мањи проценат употребе током живота, а највећа смањења забележена су у Монаку (са 63% на 44%), Украјини (са 51% на 37%) и Литванији (са 65% на 51%). Највећи пораст учесталости употребе електронских цигарета забележен је у Србији (са 18% на 51%) и Грчкој (са 35% на 52%).
Слични трендови примећени су и код учесталости тренутне употребе електронских цигарета, која је нарочито смањена у Монаку и Литванији, док су велики пораст забележиле Србија (за 29 процентних поена) и Хрватска (за 20 проценатних поена).
Употреба алкохола
Конзумацију алкохола бар једном током живота пријављује 73% адолесцената у земљама у којима је спровођено ESPAD истраживање. Највеће стопе преваленце забележене су у Мађарској (91%) и Данској (90%), док су најниже забележене на Косову (29%) и на Исланду (41%). Разлике по полу указују на нешто већу преваленцију код девојчица (74%) него код дечака (72%), што је тренд примећен у више од половине земаља. Најизраженије разлике по полу забележене су на Исланду (48% наспрам 34%), у Летонији (84% наспрам 73%), као и у Литванији, на Малти и у Монаку, са разликом од 10 проценатних поена. Међутим, у неким земљама тренд је обрнут, нарочито на Косову (37% код дечака наспрам 23% код девојчица).
У просеку, 33% ученика у оквиру ESPAD истраживања пријављује да је прво алкохолно пиће попило са 13 година или раније, што се сматра раном конзумацијом, док 8% наводи да је доживело пијанство у истом узрасту. Највише стопе ране конзумације алкохола забележене су у Грузији (64%) и Молдавији (49%), док су најниже на Исланду (12%), Косову и у Норвешкој (14%). Слично томе, рано опијање је најчешће у Грузији (25%) и Бугарској (14%), а најмање заступљено на Косову (3%), у Француској и Португалији (3,6%) и на Фарским Острвима (3,9%).
Дечаци пријављују нешто веће стопе од девојчица како за конзумацију алкохола (34% наспрам 33%), тако и за опијање (8,2% наспрам 7,8%). Међутим, када је реч о конзумацији алкохола са 13 година или раније, у неким земљама разлике се повећавају, при чему веће стопе имају дечаци, као у Северној Македонији (35% наспрам 22%), Црној Гори (47% наспрам 36%) и Србији (49% наспрам 37%). Насупрот томе, у Летонији и Литванији, девојчице пријављују веће учесталости (46% наспрам 35%, односно 35% наспрам 26%). Када је у питању рано опијање, разлике по полу такође постоје на националном нивоу. Приметно је да у је у Грузији већа преваленција код дечака него код девојчица (30% наспрам 20%). Насупрот томе, у Чешкој је тренд обрнут (14% код девојчица наспрам 7,6% код дечака), као и у Естонији (14% наспрам 9,3%).
Три од четири ученика у оквиру ESPAD истраживања (75%) сматра да је алкохолна пића прилично или веома лако набавити. Ова перцепција је највиша у Данској и Немачкој (94%), а затим у Грчкој (92%), док је најнижа на Косову (42%) и на Исланду (54%). Генерално, девојчице чешће него дечаци сматрају да је алкохол лако набавити (77% наспрам 73%), посебно у Литванији (64% наспрам 51%), на Кипру (78% наспрам 66%) и у Летонији (74% наспрам 62%).
Тренутну употребу алкохола, дефинисану као конзумацију у последњих 30 дана, пријављује 42% ученика. Највећа преваленција је забележена у Данској (68%) и Немачкој (62%), док је најнижа забележена на Исланду (12%) и Косову (14%). Тренутна конзумација алкохола је нешто већа код девојчица (43% наспрам 41%), са највећом разликом по полу забележеном у Летонији (35% наспрам 25%), на Малти (42% наспрам 33%) и у Украјини (45% наспрам 36%). Међутим, образац је другачији на Кипру, где дечаци пријављују веће преваленције него девојчице (49% наспрам 35%).
Опијање алкохолом најмање једном у последњих 30 дана пријавило је 13% свих ученика у оквиру ESPAD истраживања. Највише учесталости су забележене у Данској (36%), Аустрији (24%) и Мађарској (22%), док су најниже забележене на Косову (4,9%). Укупно гледано, проценти су изједначени између полова. Ипак, на националном нивоу, девојчице чешће него дечаци пријављују већи проценат опијања, са највећом разликом забележеном на Кипру (12% код девојчица наспрам 4,4% код дечака).
Кључни показатељ прекомерне конзумације алкохола је такозвано ексцесивно пијење, дефинисано као унос пет или више пића у једној прилици у последњих 30 дана. У просеку, преваленција овог облика конзумације у земљама у којима је спровођено ESPAD истраживање износи 31%, са највећим уделом забележеним у Данској (55%), Немачкој (49%) и Аустрији (48%), а најмањим на Исланду (8,9%). У просеку, дечаци и девојчице показују сличне учесталости овог обрасца понашања. Међутим, на националном нивоу приметне су разлике по полу: дечаци пријављују већу преваленцију у Црној Гори (27% наспрам 18%) и Лихтенштајну (41% наспрам 35%), док девојчице имају више преваленције на Малти (34% наспрам 25%).
Промене током времена: како су се ствари промениле од 1995. до 2024. године
Од 1995. до 2024. године, конзумација алкохола бар једном током живота у земљама у којима је спровођено ESPAD истраживање бележи тренд опадања, са 88% на 74%, уз извесне флуктуације. Преваленција је достигла врхунац од 91% у истраживању из 2003. године, након чега опада у наредним годинама. Иако ови подаци нису доследно доступни за све земље од 1995. године, највећи пад забележен је на Исланду (са 79% на 41%) и у Шведској (са 89% на 56%). Трендови за дечаке и девојчице прате сличан образац.
Конзумација алкохола у последњих 30 дана такође је смањена од првог до најновијег ESPAD истраживања, са 55% на 43%. Овај тренд прати пад забележен у конзумацији бар једном током живота, са врхунцем од 63% у 2003. години. Највећа смањења примећена су на Исланду (са 56% на 12%), у Ирској (са 66% на 35%) и Финској (са 57% на 27%).
Што се тиче тешког епизодног опијања, иако је његова преваленција опала са 36% на 30% током тридесетогодишњег периода посматрања, достигла је врхунац од 42% у 2007. години, години након раста од 1995. Овај тренд приметан је и код дечака и девојчица. Код дечака, врхунац се јавио раније (47% у 2003.) и одржао се до 2007, док је код девојчица врхунац од 38% забележен 2007. године. Ипак, укупан пад код девојчица од 1995. до 2024. године износи свега један процентни поен.
Употреба илегалних дрога
У просеку, 13% ученика у оквиру ESPAD истраживања наводи да су бар једном током живота користили неку илегалну дрогу. Преваленција употребе илегалних дрога током живота значајно варира између земаља у којима је спровођено ESPAD истраживање, са највишим стопама у Лихтенштајну (25%) и Чешкој (24%), а најнижим у Грузији и Молдавији (по 3,9%).
Укупно посматрано, приметна је тек мала разлика по полу, са 14% дечака и 12% девојчица који пријављују употребу илегалних дрога бар једном током живота. Релативно велика разлика од осам проценатних поена примећена је између дечака и девојчица у Украјини. Издваја се Малта, где преваленца употребе током живота код девојчица премашује ону код дечака за 6 процентних поена (15% наспрам 9,3%).
Посматрајући појединачне супстанце, најчешће коришћена дрога је канабис (12% конзумације бар једном током живота), а затим следе кокаин (2,3%), екстази/MDMA (2,1%), LSD или други халуциногени (1,8%) и амфетамин (1,8%). Просечнапреваленција употребе метамфетамина, крека, хероина и GHB-а током живота остаје нижа, на око 1% за сваку од дрога. У просеку, дечаци имају већу учесталост употребе током живота од девојчица за сваку супстанцу.
На националном нивоу, употреба амфетамина креће се од 0,7% у Грузији и Монаку до 4,3% у Мађарској, док употреба метамфетамина варира од 0,5% у Монаку и Северној Македонији до 3,1% у Пољској. Кипар бележи највећу учесталост употребе током живота међу земљама у којима је спровођено ESPAD истраживање за употребу LSD-а и других халуциногена (6,8%) и кокаина (6,2%). Кипар такође има највишу преваленцију за екстази/MDMA (4,7%), крек и хероин (по 4,1%) и GHB (3,4%).
Употреба илегалних дрога изузев канабиса
Иако канабис чини већи део пријављене употребе илегалних дрога, просечна преваленција употребе било које друге илегалне дроге знатно је нижа и износи 5%. На нивоу држава, учесталости варирају од 1,7% у Грузији до 9,9% на Кипру, са релативно високом преваленцијом и на Исланду (7,9%) и у Црној Гори (7,6%). У просеку, преваленција је већа код дечака него код девојчица (5,4% наспрам 4,5%).
Учесталост употребе кокаина/крека у узрасту од 13 година или раније износи у просеку 0,9% у 17 земаља које су прикупиле ове податке 2024. године, са највишом преваленцијом у Украјини (4%). Укупно гледано, дечаци (1,2%) чешће почињу рано него девојчице (0,5%), иако је просечна разлика мања од једног процентног поена. Слични обрасци јављају се и за амфетамин/метамфетамин и екстази/MDMA, при чему Украјина бележи највише преваленције (3,3% и 3,7%), а Косово следи са 1,4% за обе супстанце.
Перцепција доступности илегалних дрога изузев канабиса је релативно ниска. У просеку, лаку доступност пријавило је 13% ученика за кокаин, 11% за екстази/MDMA, 9% за амфетамин и скоро 8% за крек и метамфетамин.
Постоје велике разлике између земаља у перцепцији доступности супстанци. Норвешка бележи већи проценат ученика који сматрају да су супстанце лако доступне, са највишим проценатима за кокаин (28%), екстази/MDMA (25%) и амфетамин (19%). Словенија бележи највишу перципирану доступност крека (13%) међу 16 земаља које су прикупиле ове податке. Високе учесталости перципиране доступности такође су забележене за амфетамин (18%) и метамфетамин (15%) у Црној Гори. Насупрот томе, перципирана доступност других илегалних дрога остаје ниска у Грузији, Молдавији и на Фарским Острвима, углавном у распону од 1,8% до 3,6%.
Перцепција доступности супстанци је генерално виша код дечака него код девојчица, са изузетком кокаина, који девојчице у просеку чешће сматрају доступнијим (13% наспрам 12%). За сваку супстанцу, просечна разлика по полу остаје испод 1,5 процентних поена. Међутим, обрасци разлика по полу варирају у зависности од земље и супстанце. У неким земљама, као што су Лихтенштајн и Монако, дечаци пријављују већу перципирану доступност илегалних супстанци, док у другим, укључујући Кипар, Словачку, Бугарску и Малту, девојчице пријављују већу перципирану доступност од дечака.
Промене током времена: како су се ствари промениле од 1995. до 2024. године
Углавном, између 1995. и 2003. године, учесталост употребе илегалних дрога током живота је расла. Од 2003. године просечна преваленција се задржала на 19% до 2015, након чега је опала на 17% у 2019. и додатно на 14% у 2024.
Земље које бележе стални пораст у више таласа прикупљања података у оквиру ESPAD истраживања укључују Норвешку, где су стопе у порасту од 2011, и Црну Гору, где се бележи константан раст од 2007. године, када је тамо почето прикупљање података у оквиру пројекта ESPAD.
Између 1995. и 2019. године, девојчице и дечаци су пратили сличне трендове, са просечном преваленцијом код девојчица која је стално била 5 до 6 процентних поена нижа него код дечака. Међутим, између 2019. и 2024. године, та разлика се смањила на рекордно ниску разлику од 2 процентна поена. Када се посматрају појединачне земље, већина земаља у оквиру ESPAD истраживања показује или паралелне или приближне трендове између полова.
Употреба илегалних дрога, изузев канабиса, достигла је највећу преваленцију употребе током живота 2007. године, након чега је уследио благи пад до 2019, након чега је остала стабилна. Међутим, овај укупан тренд прикрива специфичне варијације по земљама. Посебно се истиче Кипар, који бележи значајан пораст од 2003. године, када је тамо почело прикупљање података у оквиру ESPAD истраживања.
Тренд у проценту ученика који користе илегалне дроге изузев канабиса сличан је код дечака и девојчица, при чему девојчице доследно пријављују стопе ниже за 1 до 2 процентна поена током свих година истраживања.
Употреба канабиса
Канабис остаје најчешће коришћена илегална дрога у свим земљама у којима је спровођено ESPAD истраживање. У просеку, 12% ученика наводи да је бар једном у животу користило канабис. Највиша преваленција је забележена у Чешкој (24%) и Лихтенштајну (23%), а најнижа у Грузији (3,3%) и Молдавији (2,5%). Иако се укупан јаз између полова смањио током времена, у просеку, дечаци и даље пријављују веће учесталости употребе канабиса од девојчица (13% наспрам 11%). Овај тренд је очигледан у већини земаља, нарочито у Украјини (15% наспрам 6,7%) и Црној Гори (13% наспрам 6,8%). Међутим, Малта се издваја као изузетак, где је употреба канабиса чешћа међу девојчицама (14%) него код дечака (8,6%).
У просеку, 2,4% ученика у оквиру ESPAD истраживања пријављује прво коришћење канабиса у доби од 13 година или раније. Највиши проценти су забележени у Украјини (4,9%) и Чешкој (4,1%), а најнижи у Молдавији (0,7%). Рана употреба канабиса је углавном чешћа код дечака него код девојчица, осим на Кипру, у Чешкој, Малти, Словенији, Аустрији, Словачкој, Летонији, Немачкој и Лихтенштајну.
Канабис се перципира као најдоступнија илегална дрога, при чему отприлике сваки четврти ученик (26%) у оквиру ESPAD истраживања сматра да га је прилично лако или веома лако набавити. Перцепција доступности је највиша у Данској, Немачкој, Словенији (41%) и у Норвешкој (40%). Насупрот томе, најнижа перципирана доступност пријављена је у Молдавији (5,3%), Украјини (7,1%), Фарским острвима (11%), на Косову и у Грузији (12%). Као и код образаца употребе, дечаци чешће него девојчице сматрају да је канабис лако доступан (28% наспрам 24%).
Када је реч о тренутној употреби, све земље у којима је спровођено ESPAD истраживање бележе стопе испод 10%, при чему су најниже вредности (испод 2%) у Молдавији, Грузији, Румунији и на Фарским Острвима. Истовремено, преваленција је већа у Италији и Словенији (8,6%) и Лихтенштајну (9,6%). Тамо где постоји разлика између полова, учесталост употребе канабиса је већа код дечака него код девојчица.
ESPAD такође процењује високоризичну употребу канабиса путем скрининг теста злоупотребе канабиса (енгл. Cannabis Abuse Screening Test – CAST), који се примењује на ученике који су пријавили употребу канабиса у претходној години. Преваленција високоризичне употребе креће се од мање од 1% у Молдавији и Грузији, до максималних 5,9% у Чешкој и Словенији. Само неколико земаља које су учествовале у ESPAD истраживању бележи значајне разлике између полова у високоризичној употреби канабиса, и у свим случајевима осим у Малти, дечаци имају веће вредности, док је на Малти преваленција нешто виша код девојчица (4,4% наспрам 2,6%).
Промене током времена: како су се ствари промениле од 1995. до 2024. године
Током протекле три деценије, употреба канабиса међу европским адолесцентима показује приметне флуктуације. Учесталост употребе канабиса током живота достигла је врхунац од 18% у 2003. и 2011. години, али је потом почела да опада и достигла је 12% у 2024. години – најнижи ниво од почетка ESPAD истраживања 1995. године.
Тренутна употреба канабиса је током времена остала релативно стабилна, кретала се између 6,7% и 7,4% од 1999. до 2019. Међутим, подаци из 2024. показују пад на 5%, што је близу нивоа из 1995. године (4,1%).
И поред сталног пораста перцепције доступности канабиса до 2019, када је 33% ученика изјавило да је лако или веома лако доступан, тај проценат је 2024. нагло пао на 27%, што је близу нивоа из 1995. (26%).
Употреба других супстанци
Истраживање је такође прикупило податке о другим супстанцама, укључујући нове психоактивне супстанце (НПС), синтетичке дроге дизајниране да опонашају ефекте традиционалних контролисаних супстанци, али избегавају законске регулативе; фармацеутске производе, укључујући лекове за смирење или седативе, који се користе без лекарског рецепта; аналгетике који се користе за постизање опијености; лекове за пажњу/хиперактивност, који се користе без лекарског рецепта, као и анаболичке стероиде; инхаланте; и, по први пут, азотни оксид.
Међу ученицима у оквиру пројекта ESPAD, просечна преваленција употребе НПС током живота износи око 3%, са највишим вредностима у Пољској (6,4%) и Словенији (6%), а најнижим у Холандији, Лихтенштајну, на Фарским Острвима и у Молдавији (испод 1%).
Просечна преваленција употребе НПС током живота нешто је већа код дечака него код девојчица (2,8% наспрам 2,6%), иако се разлике по полу разликују међу земљама. У 13 земаља, девојчице пријављују већу учесталост употребе током живота НПС у 2024. години. Највеће разлике у корист девојчица забележене су на Кипру (6,6% девојчице наспрам 2,9% дечаци) и у Словачкој (6,4% наспрам 4,3%), док су у Украјини дечаци пријавили већи проценат употребе бар једном током живота од девојчица (3,6% наспрам 2%).
Када је реч о појединачним супстанцама, 3,5% ученика у ESPAD истраживању (на основу података из 23 од 37 земаља) наводи да су користили синтетичке канабиноиде најмање једном у свом животу, у распону од 0,7% у Грузији до 16% у Словачкој. Слично томе, 1,1% ученика пријављује употребу синтетичких катинона бар једном током живота (просек израчунат из 14 од 37 земаља), при чему је највиша преваленција забележена у Мађарској (3,7%). Употреба синтетичких опиоида бар једном током живота варира између 0,6% у Грузији, Ирској и Португалији, до 2,2% у Естонији, са просечном преваленцијом од 1,1% (на основу података из 15 од 37 земаља).
У просеку, нешто већа преваленција употребе је већа код дечака него девојчица за све три класе нових синтетичких супстанци укључених у истраживање. Једини изузеци су на Кипру, где девојчице (9,1%) пријављују већу преваленцију употребе синтетичких канабиноида од дечака (4,3%), Малте (4,7% међу девојчицама наспрам 2,4% међу дечацима), Летоније (2,9% наспрам 2,6%) и Португалије (2,1% наспрам 1,7%). Поред тога, у Мађарској, девојчице пријављују већу употребу и синтетичких канабиноида бар једном током живота (7,9% у односу на 5,6% међу дечацима) и синтетичких катинона (4,3% у односу на 2,9%).
Преваленција употребе инхаланата током живота у просеку износи 6,4%, уз велике разлике међу земљама. Највише стопе бележе се у Шведској (17%) и Лихтенштајну (16%), док су најниже на Косову (1,3%) и у Северној Македонији (2,1%). У 2024. години, употреба инхаланата је у просеку виша код девојчица (7,9%) него код дечака (6,7%) и премашује употребу код дечака у 25 од 37 земаља у којима је спровођено ESPAD истраживање. Први пут је истраживана употреба азотног оксида међу ученицима који су учествовали у ESPAD истраживању у 18 земаља, са просечно 3,1% ученика који су пријавили употребу бар једном током живота. Највиша преваленција је забележена у Бугарској (9,4%) и Лихтенштајну (7,2%), при чему обе земље показују веће вредности за девојчице него за дечаке.
Око 2,2% ученика у ESPAD истраживању наводи да су први пут користили инхаланте са 13 година или раније, са приметним разликама између земаља. Рани почетак употребе инхаланата креће се од мање од 1% ученика у Португалији (0,3%) и Италији (0,4%), до 5% или више у Немачкој (5,9%) и Словенији (5%).
Преваленција употребе фармацеутских производа у немедицинске сврхе током живота у просеку износи 14% у земљама у којима је спровођено ESPAD истраживање, са вишим стопама међу девојчицама (16%) од дечака (11%). Највећа преваленција је примећена у Литванији (29% укупно, 36% међу девојчицама).
Међу различитим категоријама лекова, најчешће се користе средства за смирење и седативи без рецепта (8,5%), а затим и аналгетици за постизање опијености, које у просеку наводи 6,9% ученика. Укупно, 3,4% ученика наводи употребу лекова за пажњу/хиперактивност, који су први пут укључени у ESPAD истраживање 2024. године у 18 земаља. У свим категоријама, употреба фармацеутских производа је генерално већа међу девојчицама, осим у Бугарској, где дечаци пријављују већу учесталост употребе за све врсте лекова; Фарска острва и Ирска за средства за смирење и седативе; Кипар, Бугарска, Грчка, Италија, Украјина, Грузија, Норвешка и Шпанија за аналгетике; и Данска и Косово за лекове за пажњу/хиперактивност.
У просеку, 19% ученика доживљава непрописана средства за смирење и седативе као лако или веома лако доступна, са највећом перципираном доступношћу забележеном у Пољској (49%), Данској (39%) и Чешкој (38%). Најнижа перципирана доступност фармацеутских производа забележена је у Молдавији (3,4%) и Украјини (5,9%). Девојчице у свим земљама чешће наводе да су средства за смирење и седативи лако доступни, осим у Монаку, Северној Македонији, Молдавији и Летонији, где дечаци наводе већу перципирану доступност.
Релативно мали број ученика у земљама у којима је спровођено ESPAD истраживање наводи употребу анаболичких стероида, у просеку 1,5%. Највећи проценат је забележен на Кипру (4,2%), затим у Пољској (3,3%) и Украјини (2,8%). Укупно, дечаци чешће него девојчице наводе да су пробали анаболичке стероиде.
Промене током времена: како су се ствари промениле од 1995. до 2024. године
Употреба инхаланата бар једном током живота међу европским адолесцентима показивала је растући тренд до 2011. године, након чега је у опадању. Данас су преваленције сличне онима уоченим средином деведесетих година. Разлика између полова која се смањивала између 2011. и 2019. године поново је повећана 2024. године, при чему већина земаља сада показује већу преваленцију употребе инхаланата међу девојчицама. Међутим, трендови се разликују међу земљама у којима је спровођено ESPAD истраживање. Док неке земље, као што су Бугарска, Финска, Исланд, Италија и Шведска, бележе значајан пораст употребе инхаланата од 2011. године, нарочито између 2019. и 2024, друге, укључујући Хрватску, Чешку, Естонију, Летонију и Португалија, бележе пад.
Трендови у употреби фармацеутских производа у немедицинске сврхе често су обликовани променама употребе укључених лекова. Све у свему, употреба средстава за смирење и седатива бар једном током живота порасла је широм Европе и међу дечацима и међу девојчицама, при чему је забележено значајно повећање у Аустрији, Немачкој, Исланду, Литванији, Норвешкој, Шведској и Украјини. Девојчице су у континуитету пријављивале више учесталости употребе фармацеутских производа током времена.
Коцкање за новац
У просеку, 23% ученика у оквиру пројекта ESPAD наводи да су се у претходних 12 месеци коцкали за новац, било уживо или онлајн, путем игара на срећу, као што су слот машине, карте или игре са коцкицама, лутрије или клађење на спортске догађаје или трке животиња.
Италија има највишу преваленцију коцкања међу ученицима (45%), затим Исланд (41%) и Грчка (36%), док је најнижа забележена у Грузији (9,5%).
Дечаци бележе знатно веће учешће у коцкању него девојчице, како у просеку (29% наспрам 16%), тако и у већини земаља. Једини изузетак је Исланд, где је преваленција скоро једнака, са 42% дечака и 41% девојчица који су се коцкали у протеклих 12 месеци.
Међу ученицима у оквиру ESPAD истраживања који пријављују коцкање за новац у протеклој години, велика већина (85%) одлучила се за коцкање на физичким локацијама, као што су барови и клубови. Овај проценат се креће од 68% у Шведској до 98% у Италији и 97% на Кипру. Иако је преваленција коцкања по земљама међу дечацима скоро двоструко већа него међу девојчицама (25% наспрам 14%), удео оних који су се коцкали на физичким локацијама је нешто већи међу девојчицама (86%) у односу на дечаке (84%) у просеку, са само умереним разликама по полу у већини земаља.
Приближно два од три (65%) ученика у ESPAD истраживању који пријављују да су се коцкали за новац у протеклој години урадили су то путем онлајн платформи, било искључиво или у комбинацији са физичким локацијама. Највиши проценти забележени су у Шведској (81%), Словенији (77%), на Косову (76%), Исланду (75%), у Црној Гори (75%), Бугарској и Словачкој (по 74%), док су најнижи у Италији (28%) и Шпанији (44%). Преваленција онлајн коцкања међу дечацима (20%) више је него двоструко већа од оне међу девојчицама (8,7%). Чак и међу ученицима који су пријавили коцкање за новац у протеклој години, проценат оних који су изабрали онлајн канал виши је код дечака (70%) него код девојчица (54%). За разлику од коцкања по земљама, уочава се велика варијабилност у разликама између полова у различитим земљама: највећа је у Португалији (80% код дечака наспрам 43% код девојчица), док постоје врло мале разлике између полова или их нема у Северној Македонији, на Косову, у Молдавији, Исланду, Шпанији, Немачкој и Лихтенштајну.
ESPAD такође процењује присуство потенцијално штетног понашања у вези са коцкањем помоћу „Лагање/Клађење“ (Lie/Bet)скрининг инструмента, који се примењује на ученике који пријаве да су се коцкали у протеклој години. Проценат ученика који се коцкају и који показују потенцијално штетно понашање у вези са коцкањем креће се од мање од 5% у Лихтенштајну, Чешкој, на Фарским Острвима и у Монаку, до максималних 22% на Косову. Иако је у просеку и у великој већини земаља проценат ученика који се коцкају и који показују потенцијално штетно понашање у вези са коцкањем већи међу дечацима (11% наспрам 4,6% међу девојчицама), то није случај на Малти (7,1% наспрам 3,7%) и Кипру (8,3% наспрам 5%).
Промене током времена: како су се ствари промениле од 2015. до 2024. године
Иако су многе европске земље усвојиле строже прописе о коцкању последњих година, са појачаним фокусом на заштиту малолетника, коцкање међу европским адолесцентима остало је стабилно од када је ESPAD први пут почео да истражује ово питање 2015. године. Ипак, током времена појавиле су се значајне промене.
Конкретно, учешће у коцкању међу дечацима благо је опало – са 32% у 2015. на 30% у 2024, док је код девојчица благо порасло – са 14% на 16% у истом периоду.
Онлајн коцкање је забележило значајан раст, са преваленцијом која је порасла са 7,9% у 2019. на 14% у 2024. Иако разлика између полова у онлајн коцкању и даље постоји, проценат учешћа порастао је за више од пола међу дечацима (са 13% у 2019. на 20% у 2024. години) и утростручио се међу девојчицама (са 2,7% у 2019. на 8,7% у 2024. години).
Проценат ученика који се коцкају и који показују потенцијално штетан коцкарски профил значајно је порастао, готово се удвостручивши са 4,7% у 2019. на 8,5% у 2024. Иако је овај проценат и даље знатно већи код дечака, пораст је израженији код девојчица.
Ови подаци указују на промену у динамици коцкања код адолесцената, посебно на све већу улогу онлајн коцкања и динамику између полова која еволуира, што захтева континуирано праћење и прилагођене интервенције.
Играње видео-игара и друштвене мреже
Укупно, 80% ученика у ESPAD истраживању наводи да је играло видео-игре бар једном у протеклом месецу. Око 70% испитаника играло је видео-игре радним даном у протеклих 30 дана, док је 77% играло нерадним данима. У земљама у којима је спровођено ESPAD истраживање, најнижа преваленција играња видео-игара у протеклом месецу је на Косову (59%) и у Молдавији (66%), док је највиша у Лихтенштајну (95%) и Немачкој (91%). Дечаци чешће играју видео-игре него девојчице (89% наспрам 71%), што одражава доследну разлику између полова у укључености у видео-игре широм земаља. Овај јаз је посебно изражен у Грчкој и на Исланду, у распону од 33 до 35 процентна поена, док је минималан или одсутан на Кипру, у Украјини и Бугарској (0 до 5 процентних поена).
У протеклих 30 дана, 17% свих ученика у оквиру ESPAD истраживања наводи да у просеку играју 4 или више сати видео-игара током радног дана, а 32% током нерадног дана, при чему су стопе двоструко више код дечака у оба случаја у поређењу са девојчицама.
ESPAD такође процењује самоперцепцију ризика повезаног са играњем видео-игара и коришћењем друштвених мрежа помоћу скале од три ставке коју су развили Холштајн и сарадници 2014. године. Према мишљењу аутора, оцена 2 или 3 указује на самоперцепцију високог ризика од проблема везаних за играње видео-игара и коришћење друштвених мрежа.
У 2024. години 22% ученика у ESPAD истраживању добило је оцену 2−3 поена на скали перципираног ризика од играња видео-игара. Овај показатељ је најнижи у Чешкој (12%), Данској (13%), Аустрији и Финској (14%), а највиши на Кипру (37%), Литванији и Холандији (31% у обе земље).
Све у свему, дечаци (30%) имају више него двоструко већу вероватноћу него девојчице (13%) да остваре позитиван резултат на скали перцепције ризика повезаног са играњем игара. Највеће разлике између полова забележене су у Португалији и Немачкој, где дечаци надмашују девојчице за 25−26 процентних поена. Насупрот томе, разлика је минимална на Кипру (минус 1 процентни поен), па чак и преокренута у Холандији, где девојчице предњаче 7 процентних поена у односу на дечаке.
Када је реч о коришћењу друштвених мрежа, скоро половина ученика (47%) има оцену од 2−3 поена на скали перцепције ризика од употребе друштвених мрежа. Највиша преваленција забележена је у Аустрији (58%), Лихтенштајну (57%) и Немачкој (56%), док је најнижа у Чешкој (29%), Мађарској и Пољској (обе земље по 32%).
Девојчице (53%) чешће од дечака (42%) остварују позитиван резултат на скали перцепције ризика од употребе друштвених мрежа. У овом случају, разлике према полу имају мањи распон, од 3 до 17 процентних поена, доследно у корист девојчица. Највеће разлике забележене су на Фарским Острвима, у Лихтенштајну и Словачкој (17%).
Промене током времена: како су се ствари промениле од 2015. до 2024. године
Најновији ESPAD налази указују на значајан пораст преваленције играња видео-игара међу ученицима узраста од 16 година током времена, са 47% у 2015. на 80% у 2024. Овај тренд је посебно изражен код девојчица, код којих се преваленција играња видео-игара утростручила, са 22% у 2015. на 71% у 2024. Иако дечаци доследно бележе већу укљученост у видео-игре, код њих је пораст постепенији – са 71% у 2015. на 89% у 2024. Смањивање разлике према полу указује на то да је играње видео-игара, некада претежно мушка активност, постало све уобичајеније код девојчица.
Преваленца перципираног ризика од играња видео-игара остала је релативно стабилна, при чему су укупне стопе благо порасле са 20% у 2015. на 22% у 2024. години. Код дечака, проценат је остао константан на око 30%, док је код девојчица порастао са 9,5% у 2015. на 13% у 2024, што је у складу са њиховим све учесталијим играњем видео-игара.
Перципирана проблематична употреба друштвених мрежа порасла је са 38% у 2015. на 47% у 2024. години. Пораст је био израженији код дечака, са 30% на 41%, док је код девојчица стопа остала доследно висока, кретала се око 53−54%.
Ментално благостање
Услед последица пандемије COVID-19 и текућих сукоба у Европи и на Блиском истоку, ESPAD је појачао фокус на сагледавање менталног благостања адолесцената. Константан утицај друштвене изолације, прекида у образовању и социо-економске нестабилности појачали су забринутост у вези са менталним здрављем младих.
Како би се овај проблем систематски процењивао и пратио, у истраживање ESPAD 2024. по први пут је укључен индекс благостања WHO-5, валидиран показатељ менталног стања заснован на недавним животним искуствима. Резултат изнад 50 од 100 сматра се показатељем доброг менталног благостања.
У просеку, 59% ученика наводи да има добро ментално благостање. На регионалном нивоу, највише стопе благостања забележене су у северној Европи, при чему Фарска острва (77%), Исланд (75%) и Данска (72%) показују највећу преваленцију. Земља са најнижом стопом самопроцењеног благостања је Украјина (43%), где су адолесценти од 2022. изложени трауматским догађајима и ограниченом приступу здравственој заштити менталног здравља, а затим следе Чешка (46%), Мађарска (47%), Кипар и Пољска (по 49%).
Ментално благостање је генерално на вишем нивоу код дечака него код девојчица, како у просеку (69% наспрам 49%), тако и у свим земљама у којима је спровођено ESPAD истраживање. Највеће разлике између полова уочене су у Италији (66% међу дечацима наспрам 35% међу девојчицама), Пољској (64% међу дечацима наспрам 33% међу девојчицама) и Шведској (78% међу дечацима наспрам 48% међу девојчицама). Најмање разлике по полу бележе се на Кипру (52% међу дечацима наспрам 46% међу девојчицама), у Украјини (48% међу дечацима наспрам 39% међу девојчицама), на Фарским Острвима (83% међу дечацима наспрам 72% међу девојчицама) и у Грузији (75% међу дечацима наспрам 62% међу девојчицама).
Превентивне активности
Око 72% ученика у оквиру пројекта ESPAD наводи да су учествовали у најмање једној превентивној интервенцији у две године које су претходиле истраживању. Ове интервенције се крећу од догађаја усмерених на подизање свести, који се искључиво фокусирају на пружање информација, до програма заснованих на развоју вештина, који укључују интерактивне активности усмерене на развој личних и социјалних вештина. Ово је прво прикупљање података које укључује информације о учешћу у програмима превенције, пружајући нове увиде у учешће младих у таквим иницијативама. Важно је нагласити да нису све превентивне интервенције засноване на доказима.
Више од половине ученика (56%) наводи да је присуствовало догађајима за подизање свести или информативним догађајима о психоактивним супстанцама (легалним и илегалним) или ризичним понашањима. Стопе учешћа су највише у Словачкој (77%) и Мађарској (74%), док су најниже на Косову (31%) и у Црној Гори (38%).
Алкохол је најчешће обрађивана тема; 49% ученика наводи да је учествовало у информативним догађајима који се односе на алкохол. На националном нивоу, највиши проценти су у Словачкој (70%) и Хрватској (67%), док су најнижи забележени на Косову (18%).
Догађаји који се односе на дуван су други по учесталости, са 38% ученика који су присуствовали таквим активностима. Највећи проценти учешћа забележени су у Словачкој и Мађарској (59%), а најнижи на Кипру (22%) и у Грузији (23%).
Само 31% ученика у ESPAD истраживању, у просеку наводи да је присуствовало догађајима за подизање свести или информативним догађајима о илегалним супстанцама. Проценти учешћа су највиши у Словачкој (60%) и на Исланду (56%), а најнижи на Косову (10%), у Грузији и Шведској (по 11%).
Најређе обрађиване теме су ризична понашања која нису повезана са употребом супстанци, као што су коцкање, играње видео-игара или поремећаји повезани са интернетом, при чему 28% ученика који су учествовали у ESPAD истраживању у просеку наводи да су учествовали у таквим догађајима. Највећи проценти учешћа забележени су на Исланду и у Словенији (48%), а најнижи на Косову (9,4%).
Учешће у догађајима за подизање свести повезаним са супстанцама чешће пријављују девојчице. Међутим, када је реч о догађајима који се односе на коцкање, играње видео-игара и поремећаје повезане са интернетом, дечаци (30%) пријављују већу укљученост од девојчица (24%).
Када су у питању интерактивне обуке, које представљају кључну компоненту у превенцији, 55% ученика у ESPAD истраживању наводи да су учествовали у интервенцијама усмереним на развој социјалних и личних вештина или медијске писмености. На националном нивоу, учешће се креће од 35% на Фарским острвима и 36% у Шведској, до 71% на Малти и у Шпанији и 72% у Финској.
Најчешће пријављивана врста обуке је она која се фокусира на социјалне вештине – у просеку 41% – са циљем унапређења интеракције и комуникације са другима (нпр. изражавање осећања, емпатија и суочавање са вршњачким притиском). Финска бележи највеће проценте учешћа (64%), док Шведска показује најниже (25%).
Сличан проценат ученика (40%) наводи учешће у обукама из медијске писмености, које су усмерене на критичко анализирање реклама и медијског садржаја ради препознавања стварног циља поруке и смањења подложности манипулацији. Ове обуке су најзаступљеније у Финској (60%) и Данској (59%), а најређе на Косову (20%).
Најмање заступљена врста обуке је она усмерена на развој личних вештина, која има за циљ да опреми ученике стратегијама за здраво суочавање са изазовним животним ситуацијама, а учешће у таквим обукама пријавило је нешто више од трећине ученика који су учествовали у ESPAD истраживању (36%). Највећи проценти учесника су у Литванији (56%) и на Малти (55%), а најниже на Фарским Острвима (23%) и у Шведској (24%).
Укупно гледано, разлика између полова у процентима учешћа је израженија код ових интервенција, при чему 60% девојчица наводи учешће у поређењу са 51% дечака. Овај образац остаје конзистентан у свим врстама обука.
Док су информативни догађаји и догађаји за подизање свести чешће концентрисани у источној Европи, интервенције засноване на развоју вештина, за које се сматра да имају већи потенцијал за ефикасност у поређењу са догађајима за подизања свести или информативним догађајима, заступљеније су у западној и јужној Европи.
Земље учеснице
Следеће земље су учествовале у ESPAD истраживању за 2024. годину:
Аустрија, Бугарска, Хрватска, Кипар, Чешка, Данска, Естонија, Фарска острва, Финска, Француска, Грузија, Немачка, Грчка, Мађарска, Исланд, Ирска, Италија, Косово (1), Летонија, Лихтенштајн, Литванија, Малта, Молдавија, Монако, Црна Гора, Холандија, Северна Македонија, Норвешка, Пољска, Португалија, Румунија, Србија, Словачка, Словенија, Шпанија, Шведска, Украјина.
Изворни подаци
Подаци коришћени за генерисање визуелног приказа података на овој страници могу се наћи у наставку, као и у нашем каталогу података. Овај скуп података покривен је лиценцом Creative Commons Attribution 4.0 International (CC BY 4.0). Приликом навођења извора користите: „Европско истраживање о употреби алкохола и дрога међу децом школског узраста (ESPAD)“.
Информације о пројекту ESPAD
Европско истраживање о употреби алкохола и дрога међу децом школског узраста (ESPAD) је заједнички подухват независних истраживачких тимова из више од 40 европских земаља и представља највећи међународни истраживачки пројекат о употреби психоактивних супстанци код адолесцената у свету. Општи циљ пројекта је да се редовно прикупљају упоредиви подаци о употреби супстанци међу ученицима старости 15−16 година у што већем броју европских земаља. Агенција Европске уније за дроге (EUDA) је кључни партнер у пројекту ESPAD.
Више информација можете пронаћи на веб-сајту пројекта ESPAD.
Информације о овој публикацији
Препоручено навођење извора: ESPAD Group (2025), Кључни налази Европског истраживања о употреби алкохола и дрога међу децом школског узраста (ESPAD) за 2024. годину, Агенција Европске уније за дроге, Лисабон, https://www.euda.europa.eu/publications/data-factsheets/espad-2024-key-findings_en
Идентификатори
HTML: TD-01-25-003-SR-Q
ISBN: 978-92-9408-063-9
DOI: 10.2810/4003782
(1) Ова ознака не доводи у питање ставове о статусу и у складу је са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН из 1999. године и Мишљењем Међународног суда правде о проглашењу независности Косова.